Колумне / Душан М. Јовановић
Jovanovic

Хуманиста или ратни хушкач

Током своје каријере Ханка Палдум снимила је бројне новокомпоноване хитове трајне вредности. Ратних деведесетих година прошлог века, њено певање било је у сенци наводних испада на националистичко-верској основи

Пише: Душан М. Јовановић Фото: Милош Лужанин

До прљавог рата у Босни и Херцеговини и Хрватској, који је завршен Дејтонским споразумом 1995. године, Ханка Палдум је била једна од водећих интерпретаторки босанских севдалинки и спадала је међу најпопуларније певачице новокомпонованих песама у читавој Југославији, од Сежане до Ђевђелије, на чије понашање није могла да се стави никаква примедба. Међутим, за време прљавог рата у Босни српска штампа је оптуживала Ханку Палдум за ратна недела која је чинила против Срба на националистичко-верској основи. И кад се очекивало да ће она доћи под удар међународне правде изненада је престало да се пише и говори о њеним ратним испадима. Уз све то, она последњих десетак година, повремено, наступа на појединим српским телевизијама.


Али, да би се лакше схватили ти преокрети у вези са Ханком Палдум треба поћи од њених певачких почетака. Прве певачке кораке Ханка Палдум је, пре четрдесетак година, направила у народњачкој ТВ серији на сарајевској телевизији под називом “Из Кубина времена”. Наиме, чешки музиколог Ладислав Куба сакупљао је народне песме по Босни и осталим просторима Балкана на основу којих је снимљена народњачка ТВ серија у више наставака и у свакој се појављивала Ханка Палдум, талентована почетница.


Ту ТВ серију приказивала је целокупна југословенска Радио-телевизија, па је Ханка, на самом певачком старту, била у прилици да се представи широком гледалишту.Такву срећу, у то време, имали су само ретки почетници забавне и народне музике. Истина, Ханка Палдум је то својим талентом заслуживала.


Поред народне, Чеси су доста учинили и на увођењу класичне музике у Србији. Први концерт класичне музике у Београду они су приредили у време владавине кнеза Милоша. На том концерту кнезу Милошу је додељено почасно место. Кад се завршило музицирање, неписмени кнез Милош, који се није разумео ни у ћириличну азбуку, а камоли у ноте класичне музике, упитао је да ли сви музичари имају исту плату. Кад му је потврдно одговорено, он је љутито одвратио да за такву неправду више неће ни да чује, јер док се поједини музичари свирајући зноје други стоје и ништа не раде. Зато је наредио да се музичарима који забушавају одмах смањи плата. Нема података да   ли је његова наредба извршена, али како се његовом мишљењу није смело супростављати, чак и кад се оно косило са здравим разумом, није искључено да је то спроведено.


После ТВ серије “Из Кубина времена” млада Ханка Палдум је са правом постала неформална наследница првих певачица босанских севдалинки као што су то биле Зумра Мулалић, Радмила Јагодић, Нада Мамула, Зехра Деовић, Зора Дубљевић, Беба Селимовић и друге које су, једна по једна, биле почеле да силазе са народњачке сцене. У корист Ханки Палдум ишло је и то што њен глас, иако стручно уважаван, није звучао савршено, школски, него природно. Првенствено због тих обичних вокалних призвука велики број њених приврженика могао је да каже – пева као ја, што јој је омогућавало да их лако веже за себе. Те вокалне разноликости Ханка Палдум је искористила да сними више новокомпонованих хитова трајне вредности. Први је био “Волела сам очи зелене”, аутора Мијата Божовића са Косова који је тада био професор музике у Сарајеву. Затим је следила композиција “Ја те песмом зовем” од истог аутора, па онда песме Мише Марковића “Памтим још...”, “Волела сам волела” Милића Вукашиновића, “Мојој мајци”... и тако редом.

Тако је Ханка Палдум брзо успела да заокружи своју народњачко-новокомпонашку каријеру и публици се наметне као цивилизована, повучена особа која, фигуративно речено, ни мрава не може да згази. На тај начин је избегла трзавице и понижења која често прате певачице народне и новокомпоноване музике у наглом успону. Њој није било тешко да створи анђеоску слику о себи, јер је и иначе на естради владало мишљење да су Добривоје Топаловић, Халид Бешлић, Ханка Палдум и још неколицина певача најдобронамерније особе на естради, без имало сујете, прихватљиве за свако друштво.


Пошто је певачки била безрезервно уважавана и људски идеализована, вести из зараћене Босне, деведесетих година прошлог века, о националистичко-верским испадима Ханке Палдум према Србима деловале су поражавајуће. Нарочито су били згранути они који су је лично познавали. О тим њеним, наводним, неочекиваним поступцима у Србији није било јединственог мишљења. Једни су поверовали да је то истина коју не треба доказивати. Други су, пак, полазили од тога да мирна времена и сређене прилике чине коректне људе још човечнијим, док хаотичне животне околности и драматични догађаји, какви су деведесетих година прошлог века владали у Босни и Хрватској, могу од најчвршћих карактера да направе менталне наказе. Овим су, ваљда, желели да објасне, па и оправдају поступке Ханке Палдум. Она је упорно тврдила да су приче о њеном ратно-хушкачком понашању велике измишљотине и да је, кад год је била у прилици, помагала Србима да напусте бомбардовано Сарајево. Због тога се, говорила је, ничега не стиди већ је поносна на своје хумане поступке у немогућим условима. Истина је да нико није уперио прст у Ханку Палдум и детаљно објаснио какво му је она зло нанела за време рата у Босни. Зато је, вероватно, о њеним злоделима престало да се прича, а она је, без икаквих проблема, почела да се појављује у Србији.
Данас Ханка Палдум у Србији ретко пева, али се песме из њеног репертоара чују стално и свуда где се изводи новокомпонована музика. У финалу тек завршеног, маратонског такмичења за “Звезде Гранда”, четрнаестогодишња Ајша Капетановић из Сарајева песмом “Мојој мајци”, из репертоара Ханке Палдум, није публици измамила само аплаузе, него и сузе. Њене песме певају старији, али и млађи певачи који се још нису били ни родили кад су оне настале. Иако физички у Србији није много присутна, увек је актуелна у српском, народњачком свету. Ипак, треба рећи да Ханка Палдум на своје концерте више не привлачи хиљаде посетилаца као што то чине Лепа Брена и Светлана Цеца Ражнатовић. Међутим, није озбиљно поредити интерпретације ове две певачице са певањем Ханке Палдум. Још је неозбиљније поредити квалитет композиција које пева Ханка Палдум, са хитовима Лепе Брене и Светлане Цеце Ражнатовић.


Данас Ханка Палдум у Србији ретко пева, али се песме из њеног репертоара чују стално и свуда где се изводи новокомпонована музика  

Колумне / Душан М. Јовановић
Jovanovic

Музичке судије

Licni stav ajsa kapetanovic

Угрожен опстанак