Колумне / Јасна Поповић Ћосић
Kurti

Жене и проституција

Била сам јако мала када сам се први пут сусрела са изразом „најстарији занат”. Остала сам ускраћена за појашњење о ком се занату ради уз бакину реченицу: „Кад порастеш, само ће ти се рећи”.

Пише: Јасна Поповић - Ћосић

Ево, сад сам одрасла, мислим да знам шта то значи, а ипак сам пред дилемом. зашто „занат”? Занатлије су особе чију вештину поштујете. Према проституткама поштовања нико нема. Занатлија продаје своје умеће или производ, проститутка зарађује продајући себе.

Питала сам се шта те жене тера да продају своје тело не верујући да и једна сања о томе да ће је куповати непознати мушкарци сваке ноћи. И поред тога, од оних „активних” најчешћи одговор који ћете чути јесте да су свесно ушле у проституцију и да је то лакши начин да дођу до веће зараде. Већина њих има осећај да експлоатише клијента. Сматрају да надмудрују мушкарца претварајући се да им се допада, а у ствари га презиру.  Да ли је баш тако? Ова перфидна психолошка игрица, коју играју саме са собом, враћа им бар мало самопоштовања. Хтеле то оне да признају или не, у основи овог „посла” увек су принуда и насиље. А оно почиње у породици - сексуално, физичко, емоционално...

Бежећи од злостављача, често и немаштине, желећи поред себе некога уз кога су сигурне и заштићене, постају жртве још горе тортуре и експлоатације. Улазе у секс трговину принудом или манипулацијом. Живот у коме су се нашле своди се на континуирано насиље и злочин.  У ланцу елитне проституције многе девојке не схватају да су потрошна роба. За ноћ зарађују на хиљаде евра. Поред богатих клијената навикну се на живот на високој нози и често се препусте пороцима. А кад остану без тога, постају особе са маргине друштва, зависне од алкохола и наркотика. Без алтернатива.

А макрои су свуда исти, било да воде јефтине „уличне” проститутке или оне лепше, згодније и мање истрошене, резервисане само за елиту. Бескрупулозни, силеџије, манипуланти, господари њихових тела и душа (поједини су чак тетовирали бар кодове на руке проститутки како би обележили своје „власништво”). Сви су добро повезани и решени да се свог профита не одрекну. Није чудно што су неки од њих толико моћни и политички утицајни кад се зна да профит од проституције у многим развијеним земљама чини чак 0,5 одсто бруто друштвеног производа. 

Убеђују нас да је проституција злочин без жртава. Не разумеју зашто је нелегална, уз образложење да су и секс и продаја легални.

Иако су нас одувек учили да је проституција „лош занат”, професија конкубине или куртизане кроз различите уметничке форме често је приказана привлачном, чак престижном. И гле још парадокса  - друштво их не воли, а производи их и експлоатише.  Мушкарци их осуђују а истовремено купују на улици. Како је чувена француска матрона једном рекла: „Постоје две ствари које ће људи увек хтети да плате - секс и храну”. И заиста, многи су занати кроз векове нестајали, а овај најстарији ипак је опстао. Принципи на којима функционише су исти, као и средство за рад. 

Колумне / Јасна Поповић Ћосић
Kolumna jasna popovic cosic

Стаклени плафон - жене жртве у медијима

Kolumna jasna popovic cosic

Стаклени плафон: жене и медији