Култура / Интервју
333 1939 cccr

Сеоска инспирација славног сликара

Изложба Пикасових графика у Београду, прави је повод да се о уметнику сазна нешто ново. О томе како су настале ове графике и чиме су инспирисане, истражио је за Би-Би-Си енглески критичар уметности Аластер Сук

Прича почиње једног јунског дана 1906. године, када је Пабло Пикасо стигао у старо каталонско село Госол, високо у Пиринејима. Један пријатељ скренуо му је пажњу на ово уточиште, мада је било озлоглашено због кријумчара који су ту живели. Заинтригиран, убедио је своју љубавницу Фернанду Оливије, лепу бринету и некадашњег модела, да му се придружи. Кренули су из Париза, а у Госол путовали су из правца Барселоне, где су провели неколико недеља дружећи се са Пикасовим старим пријатељима.

Последња етапа приласка Госолу морала је да буде пређена на мазгама, које су готово саме бирале пут по несигурним планинским стазама и уз опасне литице. Након што су стигли, Пикасо и Фернанда узели су собу на првом спрату једине гостионице у селу. План је био да проведу лето сликајући и уживајући у задовољствима једноставног живота. Историчари уметности придају велики значај времену које је Пикасо провео у Госолу, јер се тамо, у добровољном егзилу, одмарао од оговарања париског уметничког света и суштински променио своју уметност.

ПРЕПРЕДЕНИ КРЧМАР

До 1906. године Пикасо је већ уживао у успеху у Паризу, епицентру авангарде тог времена. Аластер Сук враћа нас у време његове дебитантске париске изложбе 1901. године, у галерији трговца уметнинама Амброаза Волара и подсећа нас да је она добила позитивне критике. Такође, у америчким колекционарима Леу и Гертруди Штајн пронашао је два важна узора, али његова меланхолична и сентиментална дела из плавог и розе периода, ма колико бриљантна била, и даље су била под утицајем симболизма.

Када је стигао у Госол, Пикасова уметност кренула је ка једном новом, изненађујућем и оригиналнијем правцу. Почињала је да се чини чвршћом и једноставнијом, чуднијом, а истовремено ванвременском. Он је осетио ову промену и у њој уживао. Током боравка у Госолу који је трајао неколико недеља, осетио је огромну инспирацију. Како наводи његов биограф Џон Ричардсон, створио је седам великих слика, много дела средње величине и бројне цртеже и аквареле.

Шта је био разлог за овакве промене? Постоји неколико одговора. Многи од Пикасових радова из Госола представљају Фернанду Оливије и тиме сугеришу да су осећања тада двадесетчетворогодишњег уметника према његовој љубавници била нарочито јака. Потом, тада се рађа једно ново пријатељство са препреденим малолетним крчмаром из Госола Хосеом Фондевилом, некадашњим кријумчаром обријане главе и белих зуба, коме се Пикасо дивио. Фондевилов изглед почео је да се прожима кроз његову уметност и остао је камен темељац све до његове смрти. Обратите пажњу на каснији аутопортрет који подсећа на лобању, насликан 1972. године.

БОГОРОДИЦА ИЗ СЕОСКЕ ЦРКВЕ

Али, Пикасо се у Госолу такође сусрео са још нечим што је изменило његов приступ сликању – са Богородицом белог лица и великим обојеним очима, коју је видео у сеоској цркви. Данас се ова скулптура сматра једним од најбољих примера романске каталонске уметности и део је колекције Националног музеја уметности Каталоније у Барселони. Један поглед на Богородицу из Госола открива да је управо она била извор инспирације за Пикасову слику Жена са векнама из 1906. године. Иако су историчари уметности свесни да је Пикасо био веома заинтересован за романску уметност у годинама које су претходиле његовом изуму кубизма, они теже да превиде њен утицај на његов развој, више се концентришући на боље познате утицаје попут афричке племенске уметности.

Врло је могуће да је Пикасо почео озбиљно да посматра романску уметност четири године пре његовог пута у Госол, када је била отворена велика изложба готичке и романске уметности у Барселони. Нешто више од три деценије касније, 1934. године, када је Пикасо већ био међународна звезда, он се вратио у Барселону да посети нови Национални музеј, тада познат као Музеј уметности Каталоније, мало пре његовог званичног отварања. Новине су пропратиле тај догађај, али испоставило се да је то била Пикасова последња посета домовини. Након успона Франка, никад се више није вратио у Шпанију.

Пикасов боравак у Госолу 1906. године и романска уметност понудили су му модел откровења, док се борио да растави и састави велику традицију западне уметности, закључује Аластер Сук. По речима Елизабете Каулинг, почасне професорке историје уметности на Универзитету у Единбургу, Пикасо се одушевљавао новим открићима, али она мисли да су га привлачили нови извори јер су имали призвук нечега што га је већ интересовало, нечега што је имало значење за његова дела.

Култура / Интервју
19657438 1688990608062805 1149087492446505057 n

ЗНАМЕНИТА ДЕЛА СРПСКОГ СЛИКАРСТВА - Енглескиње у Паризу, Сава Шумановић

Unnamed

Otvaranje izložbe SVEN MARQUARDT – ‘’Future’s Past’’

Velikic

Колико смо спремни да погледамо у себе

Pastor

Уметник са ставом