Култура / Интервју
Pastor

Уметник са ставом

Балет Слика Доријана Греја у кореографији Владимира Логунова, сјајан је портрет сујете, покварености и последица несмотрених жеља. У захтевној драмској улози, главног јунака игра млади и талентовани балетски уметник Игор Пастор

Пише: Гордана Машић Фото: Милош Лужанин

Роман Слика Доријана Греја Оскара Вајлда од 1891. године, када је објављен, инспирација је многим уметницима. Први пут у историји домаћег балета постављен је комад настао по овом чувеном делу и то у кореографији и режији Владимира Логунова. Ово је драмски балет пун емоција, али и сукоба. Лик Доријана тумачи Игор Пастор. Овај двадесетпетогодишњи балетски уметник поседује све потребне атрибуте да изнесе овакав лик: има карактер, неустрашивост и став. Пастор је започео балетску каријеру у родном Новом Саду, где је и завршио балетско школовање и добио први ангажман 2009. у СНП, а потом и у Сарајеву. Пре четири сезоне, Народно позориште у Београду постаје његова матична кућа, где игра целокупни балетски репертоар – од класичног, неокласичног до савременог.

Ове сезоне заблистали сте у улози Доријана, у балетској представи Слика Доријана Греја. Славни ирски књижевник Оскар Вајлд, кроз причу о Доријану, без устезања критикује лицемерје и неморал у свом непосредном окружењу. Шта осликавају 12 кључних сцена које су одабране да буду приказане у овој балетској представи?

Балет Слика Доријана Греја у кореографији Владимира Логунова, сјајан је портрет сујете, покварености и последица несмотрених жеља и великих грехова, обојен свеприсутном тугом. Улога Доријана за мене је била јако захтевна, а с друге стране и велики изазов. Требало је пронаћи праву меру и у 100 минута приказати сва стања кроз која је прошао главни лик, од младалачке чистоте и независности, преко љубави, пожуде, разврата, убиства и самоубиства. Прича о Доријану Греју и данас је веома актуелна, окружени смо свакодневно фотографијама лепих људи који су трули изнутра, како то лепо каже Логунов. Доријан је младић који се стрмоглављује у уживање и ту покушава да пронађе тајну живота. Сматрам да је то најбољи роман декадентне енглеске аристократије и кроз истоимено балетско дело својом тематиком и те како дотиче наше време.

Циљ живота је саморазвој, види ли се то у вашој представи и да ли сте тако нешто доживели играјући овај комад? Проналази ли љубав пут остварења кроз шуму самољубља?

За мене је ова представа посебна зато што сам, поред играчке технике, на интелектуалан начин морао да дочарам оно што је кореограф замислио. Крај представе враћа Доријана на почетак. Схвата апсурд којим је уништио свој живот и људе које је искрено волео. У суштини, сви се рађамо чисти, невини и нетакнути. Само нас васпитање и морал деле од онога у шта се уплео Доријан. Љубав је присутна и кроз однос са Сибил, и према сликару Базилу, а на неки начин и према Хенрију, али самољубље је оно што је уништило Доријана.

Можете ли да повучете паралелу од својих почетака до данас, која је то улога која је посебно допринела да се осетите зрелим у уметничком смислу?

Класичан репертоар је нешто за чим млади играчи увек жуде. Засад сам одиграо само Принца у Успаваној лепотици и Крцка Орашчића. Заокрет у мојој досадашњој каријери донеле су ми улоге у комадима Они и Доријан Греј. Два јако комплексна лика због којих сам преко ноћи морао да одрастем, како бих на најбољи начин пренео публици сву драматику коју су обе ове улоге од мене као уметника захтевале.

У складу са искуством које имате, да ли је балет привилегија само имућних земаља?

Игра је од искона део људског бића, па је самим тим привилегија свих. Класичан балет вековима опстаје, али је неопходно имати скупе продукције како би се на прави начин дочарале бајковите и нестварне представе.

Прошла година за вас је била изузетно успешна, за свој рад добили сте награде: Радомир Вучић за 2014. годину и награду Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење за сезону 2013/2014. за улогу Крцка Орашчића у истоименој представи. Балетски играчи немају могућности да добију много награда, али оне су свакако велики подстицај?

Наравно да су награде велики подстицај, али и обавеза да оправдам поверење и тражим од себе више и боље. У бити, једино на шта сам одувек био усредсређен јесу игра и кореографија на које сам у свакој од представа био фокусиран. Награде и све остало долази непланирано. Кад се држиш једне ствари коју волиш, тежиш ка томе и у то улажеш максималне напоре, онда ће то вероватно донети добре резултате. Наравно, све се то ради са циљем да се на публику остави најбољи могући утисак. Морам да истакнем да су моје улоге и мој лични печат.

Какве улоге обожавате да играте, ког кореографа посебно волите и с којим од њих је сарадња била посебно инспиративна?

С обзиром на то да сам млад, нисам имао прилике да одиграм више улога од истог кореографа, али готово све своје улоге радио сам са истим педагогом, Милицом Безмаревић. Та сарадња испуњена је обостраним поштовањем, захтевношћу и поверењем. С овом ролом Доријана Греја, видео сам да веома уживам играјући драмске улоге. Негде осећам како треба да идем у том правцу и да су то праве улоге за мене. Драмске улоге пружају ми велику слободу у покрету, могу да искажем сву своју емоцију и да све то пренесем на публику. Волим да радим са кореографима који знају шта желе, али ипак ми дају мало слободе да искажем лик на најбољи начин.

Имате велико искуство на сцени. Од кога сте највише научили и шта је то чему још тежите на пословном плану?

На сцени сам стекао велико искуство сарађујући са Мари-Клод Пјетрагалом, Роналдом Савковићем, Круниславом Симићем, Константином Костјуковим и Александром Илићем. А подстицај у раду пружају ми публика и аплаузи на крају представе. Настојим да у мојој даљој каријери не буде празног хода. Оно о чему сањам или што прижељкујем, јесте улога у La Corsaire балету.

Култура / Интервју
333 1939 cccr

Сеоска инспирација славног сликара

Velikic

Колико смо спремни да погледамо у себе