Култура / Култура
Danka

Боје оргонске енергије

О томе да ли уметници данас диктирају трендове и колико је сама уметност подређена укусу публике, разговарали смо са сликарком Данком Димитријевић

Пише: Никола Тодорић Фото: Милош Лужанин

Пре него што погледате слике Данке Димитријевић, требало би да знате нешто о оргонској енергији. Tо je енергија која се у непрекидном кретању шири у таласима и животном силом испуњава простор. Позната је као прана у индијској традицији, чи у кинеској и служи за лечење. Видљива је, мада не тако лако, и од ње зависи време, боја неба, гравитација, емоције, чак и сексуалност. Међутим, поред њеног постојања у сунчевој светлости, око цвећа, велику количину оргонске енергије поседује и креативан човек пун животног ентузијазма. Препознала сам је и код себе и осетила потребу да је преведем у уметност, каже Данка с којом разговарамо у галерији СУЛУЈ поводом изложбе Bonjour madame која је отворена до 16. маја и на којој ће бити изложени и радови Смиље Иветић. Овога пута Данка представља и своје цртеже из серије Свемир је пао.

Ваше слике носиоци су оргонске енергије. Како је она почела да вас инспирише?
За њу сам сазнала занимајући се за аустријског психијатара и психоаналитичара доктора Вилхелма Рајха, који је пред научну јавност изашао са тезом о постојању посебне, виталне енергије, присутне свуда у природи, коју назива оргонском енергијом.

Посебно се бавите плавом и љубичастом бојом. Зашто?
На серији слика у оквиру докторског рада највише сам користила плаву и љубичасту, управо зато што је оргонска енергија видљива баш у тим бојама, али и зато што је плава, како би Ив Клајн рекао, једина боја без димензије. Она се често везује за далеки простор и дубину. Као таква, са карактеристикама бескрајне енергије, веома утиче на разум и искуства људи.

Због чега је цвет орхидеје ваш стални мотив?
За предмет сликања, иницијално сам узимала цвет орхидеје. Својом формом, он даје пуни хумани, психолошки и емотивни садржај, налазећи равнотежу између надреалног, интелектуалног и имагинарног. Тренутно за мотив користим птицу, као јасан симбол слободе и револуционарног полета. Смештам је у разне полуапстрактне композиције са јасним асоцијативним елементима.

Тврдите да уметност може да реши животне проблеме. На који начин?
Уметност је со овога друштва и без ње могуће је живети само у једној димензији. Ми смо бића са већим потенцијалом, пре свега емоционалним, а уметност га оплемењује и доводи свест до разних нивоа где наш мозак подстакнут њом почиње да ради на другим фреквенцијама и самим тим релативизује проблеме.

Како данас изгледа слика савремене уметности?
Сматрам да је уметност универзала и у времену и у простору. Слика савремене уметности управо је онаква каква треба да буде и она рефлектује тренутну ситуацију. Вештина је у томе да се правилно ишчита. Уметници стварају у разним техникама, стиловима, баве се темама и проблематиком друштва у коме егзистирају, користе модерна технолошка средства, а издвојиће се кроз историју само оно аутентично, као и увек.

Једну слику назвали сте За Николу Теслу.
Тај рад, у власништву Glo’Art колекције из Белгије, посвећен је Тесли, јер је он генијалан творац чија су дела инспирисала многе ствараоце. Моја уметност сублимација је животних нагона и психолошких превирања.

Ваш пријатељ је италијански уметник Данијел Пупи. Какав однос имате према концептуалној уметности?
Данијела сам упознала за време боравка на резиденцијалном програму Cité Internationale des Arts у Паризу и његов рад веома ценим зато што је предмет истраживања којим се бави по мери човека. Концептуална уметност само је један медиј изражавања условљен културним променама. Класификујем је на ону која је добро и лоше изведена. Мора да буде искрена и оригинална, као што је у његовом случају.

Да ли је и уметност данас холивудизована?
Не пратим превише медије, немам чак ни ТВ. Самим тим и информације су ми селектоване, али користим интернет. Мислим да је доста ствари данас комерцијализовано и подређено укусу публике. Ствари су се изокренуле, уметници више не диктирају трендове. Надам се да ће се круг обрнути или нам можда неким чудом тај систем вредности донесе нешто ново и епохално.

Осим уметности, шта још чини ваш живот?
Пре бих рекла да моју уметност чини мој живот. Али, у слободно време, из чистог ентузијазма са пријатељицама организујем књижевни фестивал Шушур на Корчули у Хрватској и све око тога много ме радује. Волим дане проведене на јапанском мачевању, јер инкорпорирају у мој карактер источњачку дисциплину која ми по природи није својствена. Путовања су такође битан чинилац у мом животу, неопходан да стање духа доведем у зен.

Култура / Култура
19657438 1688990608062805 1149087492446505057 n

ЗНАМЕНИТА ДЕЛА СРПСКОГ СЛИКАРСТВА - Енглескиње у Паризу, Сава Шумановић

Unnamed

Otvaranje izložbe SVEN MARQUARDT – ‘’Future’s Past’’

333 1939 cccr

Сеоска инспирација славног сликара

Velikic

Колико смо спремни да погледамо у себе

Pastor

Уметник са ставом