Личности / Спорт
Licnost tatjana jelaca 500

О њој се говори - Татјана Јелача

Зашто баш о њој: Зато што верује у себе, што њена сребрна медаља освојена на Европском првенству сија златним сјајем, зато што јој је припала част да заједно са светском рекордерком Барбаром Шпотаковом ове сезоне представља Европу на Континенталном купу у Маракешу...

Пише: Бранка Ковачевић Фото: Милош Лужанин

СЈАЈ СРЕБРА

Сребрна медаља из Цириха је моја прва медаља са великог сениорског такмичења. Овај тренутак сам чекала од 2009. године. Она јесте сребрна, али за мене сија златним сјајем!

 

УЧЕШЋЕ НА КУПУ КОНТИНЕНАТА

Континентални куп ове године одржава се у Маракешу и то је једно од најзначајнијих такмичења у атлетици. Велика је част и обавеза бити репрезентативац Европе. Ове године нас две такмичарке, светска рекордерка Барбара Шпотакова и ја,  бранимо боје нашег континента Европе, а из Србије ће на овом такмичењу учествовати и феноменална Ивана Шпановић.

 

МОЈИ ПОЧЕЦИ 

Моја старија сестра је тренирала одбојку, па су родитељи одвели и мене да тренирамо заједно. Али, мени се на тим тренинзима највише допадало трчање и као најмлађа сам увек била најбржа. Тада се десило да је један наш комшија отворио атлетску школу “Сирмијум” у Митровици и мама ме је, будући да сам била толико брза, одвела код њега на трениге. Као девојчица сам  била веома успешна као тркачица и побеђивала сам неколико пута на великом кросу којег је организовао РТС. Али, тренер је временом приметио колико сам талентована за ово чиме се данас бавим и одредио ми је бацање копља као главну дисциплину.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

То је мој родни град, ту сам завршила основну школу, средњу економску школу (смер финансијски администратор) и ту сам уписала студије пословне економије. За мене нема битнијег места на свету од Митровице. Где год да одем, једва чекам да се вратим у свој град. Ту живи моја породица и сви мени најдражи људи. Пре четири године сам отишла на студије у Америку али ми се све то није допало и вратила сам се кући. Угојила сам се била чак 20 килограма. Ја сам неко коме је потребна подршка породице, топла реч, загрљај, нисам могла да живим две, три године потпуно сама. У Митровици постоји атлетски стадион, где не тренирају фудбалери, и где ја са мојим тренером могу да бацам копље кад год хоћу и све је прилагођено мени.

 

64,21 МЕТАРА И КАКО ПОСТИЋИ ЈОШ ВИШЕ

Интимно знам да могу постићи још бољи резултат него што је бацање копља на даљину од 64,21 метара. Пут до новог личног и државног рекорда ће бити веома тежак и захтеваће још више посвећености тренингу и вере у напредак, а верујте да сам и до сада веома предано тренирала. Уз мог тренера Драгишу Ђорђића и његово знање немам разлога да сумњам у даљи напредак.

 

МОЈА ИСХРАНА

Као и сви професионални спортисти, и  ја имам посебан режим исхране и то ми је веома битно, како у току припрема тако и за време такмичења. Ујутро једем увек различите пахуљице, за ручак шпагете или рижу а тек увече месо, односно протеине. Никада не мешам угљене хидрате и протеине, па је то неко правило кога се држим. Након сезоне свакако могу себи да допустим мало опуштања, а то подразумева мамине кнедле са шљивама и све врсте тестенина које обожавам.

Личности / Спорт
Vaterpolo

Одбрана титуле шампиона