Личности / Тема броја
Stalking warning signs safety tips 1 661x496

КАДА УДВАРАЊЕ ПОСТАНЕ ПРОГАЊАЊЕ

Удвара вам се колега, а ви то одбијате? Неко вас прати и чека испред зграде само зато што не желите да му одговорите на поруке којима вас свакодневно засипа? Овакви поступци од сада су кажњиви и део су измена Кривичног законика које се односе на прогањање и полно узнемиравање.

ПИШЕ: НИКОЛА ТОДОРИЋ

ФОТО: ПРЕСС

Оно што је најважније када су у питању измене и допуне овог законика јесте то да су таква понашања сада препозната као кривична дела, што значи да свако понашање које има за циљ физичко приближавање и успостављање контакта са другим лицем, а против његове воље, сада је постало противправно и подлеже одређеној казни. Кажњива је и повреда достојанства другог лица у сфери полног живота, а које уз то изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за друго лице. Укратко: прогањање и полно узнемиравање више се неће толерисати под изговором удварања, забављања и исказивања симпатија управо зато јер је предузето против воље лица коме је упућено.

 

ДОКАЗИ СУ КЉУЧНИ

Прогањање, које доживљава значајан број жена у Србији, до сада није могло бити заустављено и санкционисано на самом почетку, пре него што доведе до озбиљних последица по здравље, а у неким случајевима и до убиства. Дефиниција овог кривичног дела веома је широка и омогућиће да буду процесуирани и они облици прогањања који нису само физичко праћење, односно ухођење неке особе, већ и сви начини на који прогонитељи покушавају да успоставе контакт са својом жртвом коришћењем друштвених мрежа и прављењем лажних профила, такозваних аватара, инсталирањем одређених програма у мобилне телефоне или компјутере жртава. „Прогањање се може вршити у једном широком спектру разноразних радњи којима прогонитељ покушава да успостави везу са особом на коју се усмерио. У тај спектар радњи може да спада и да прогонитељ својој жртви доноси цвеће и шаље љубавне поруке.

Оно што је битно код овог дела јесте то да особе које ово доживљавају, не желе било какав контакт са прогонитељем и да прогонитељ наставља да се појављује на свим местима на којима су и оне, у позоришту, на журки, у дискотеци, ресторану, на летовању, зимовању, да стоји месецима испред зграде и гледа у прозор жртве. У једном случају у коме је, на наше велико изненађење, против прогонитеља покренут кривични поступак, девојка је поред осталих радњи наводила да њен прогонитељ црта графите у облику очију које је прате и да су ти графити у деловима улица којима она свакодневно пролази”, каже адвокатица из Аутономног женског центра Вања Мацановић.

Савет за све који доживљавају прогањање јесте да све што вам се дешава документујете како би то после били докази у поступку. То значи да би требало да фотографишете или снимите прогонитеља сваки пут када стоји испред ваше зграде или када се појављује на истом месту где и ви, да водите дневник о томе шта вам се дешава, да начините принт сцреен сваке поруке коју примите од прогонитеља, сачувајте хттп линк ако је то урађено преко интернета, све то кажите породици и пријатељима како би и они могли да посведоче. Ова организација је до сада саветовала особе које су прогањане да ово дело пријављују тужиоцима, а не полицији, јер су у полицији пријаву углавном примали полицијски службеници који нису имали знања и који су нажалост, само изражавали своје предрасуде. Док још ово дело не заживи, они саветују жене да се прво обрате некој од женских невладиних организација које пружају бесплатну правну помоћ.

РИЗИК ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА

Са појавом огромног броја друштвених мрежа преко којих су наши приватни животи постали доступни свима, прогонитељима је сада много лакше да врше ово кривично дело, јер више не морају да буду чак ни у истом граду, па ни у земљи, да би га чинили. „Све информације о особи на коју су се усмерили, могу да добију не само, на пример, на Фацебоок профилу те особе, већ и преко профила њених пријатеља и родбине. У тим случајевима прогонитељи често користе лажне профиле, па чак и више од једног, који је сваки различит (један је мало безобразан, други је фин, трећи стално критикује прву двојицу). За младе девојке, ово је озбиљан ризик који оне не препознају на почетку, јер им импонује да их неко сматра пожељним, сексепилним, очаравајућим. А када постану свесне да та особа зна сваки покрет који су током дана направиле, онда наступа страх и верују да су њихови прогонитељи свемогући.”

Питали смо Вању на основу чега се утврђује да ли лице које прогања има лоше намере, јер знамо да се неки случајеви завршавају убиством, а пре неколико година, у једном мањем граду у Србији, прогонитељ се током летње ноћи попео на први спрат породичне куће и преко терасе која је била отворена ушао у собу своје жртве и убио је. Њени родитељи рекли су новинарима како су они месецима пре тога полицији пријављивали тог младића да прогања њихову ћерку. Полицијски службеници су их разумели, али су сматрали да не могу ништа да предузму.

„Оно што ми закључујемо из оваквих случајева јесте то да представници институција нису разумели ризик у коме се девојке и жене у оваквим ситуацијама налазе. Истраживања у свету показују да прогањање жена од стране мушкараца може да доведе до убиства, док прогањање мушкараца од стране жена нема као резултат смртну последицу. Не треба да живимо у заблуди: свако лице које прогања има лошу намеру и своју фиксацију на одређену особу, а сматра да има право да ради то што ради, чак и када му је више пута речено или написано да престане”.

Посебно је важно да знамо и ово – ако нека жена каже НЕ удварању, то значи да то удварање мора да се прекине. „То шта се даље дешава, зависи од одлуке жене. Она може да одлучи да пријави особу која и поред њеног јасног и недвосмисленог одбијања наставља да јој шаље поруке и зове је телефоном. Пре тога може да блокира телефонске позиве или поруке од те особе. Неке жене верују да ће се особа која то чини зауставити сама од себе, али прогонитељи се ретко кад сами заустављају без спољне контроле, па жене и девојке које мисле да ће се то десити доводе себе у већу опасност.”

ПРВА ПРИЈАВА У БЕОГРАДУ

Поред прогањања, нови чланови Кривичог законика доносе и казне за полно узнемиравање које подразумева све облике вербалног, невербалног или физичког понашања које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери сексуалног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. Вања нам објашњава да то значи да је кажњиво не само сексуално узнемиравање на послу, већ свуда где се оно дешава: у школама, на средњошколској или студентској пракси, на факултетима, у превозу, дискотеци, лифту, парку… У Србији и даље имамо предрасуде да се сексуално узнемиравање дешава углавном између четири зида. Случајеви који су дошли у јавност то су демантовали. Први случај у коме је поднета пријава за сексуално узнемиравање десио се пре неколико дана у Београду, када је човек у својим педесетим, на аутобуској станици, пред сведоцима, упућивао коментаре сексуалне природе двема девојкама старости 16 година и када је пред њима палацао језиком. Срећна околност је да су девојке одмах позвале полицију која је у консултацији са дежурним тужиоцем одмах поднела кривичну пријаву. Ово је био одличан пример који је свима онима који су дело претходних дана исмевали у јавности, показао његову смисленост.

ПРОФИЛ НАСИЛНИКА

Психолошкиња Тања Игњатовић из Аутономног женског центра наглашава да су измене закона биле нужне да би се омогућила заштита свих оних који су изложени узнемиравању, ухођењу или прогањању, на било који начин, не само када је такво понашање претња за живот. Измене одређују шта је забрањено понашање, независно од устаљених образаца и културних норми, које нормализују и оправдавају понашања којима се прелазе границе других особа и угрожава њихово спокојство и сигурност. Тања нам објашњава какви су насилници. „Они су упорни, убеђени да имају право, да су њихове потребе централне и да морају бити задовољене. Не поштују жене и сматрају да су оне мање вредне, да могу да им наметну своју вољу и да су у праву када то раде. Заједничко наведеном понашању јесте став о власништву, дубоко укорењено веровање мушкараца да им жене припадају, што патријархална култура подржава на најразличитије начине. Истовремено, они ће често себе приказивати као жртву, вешто ће обртати аргументе и окривљавати жену. У основи таквог понашања јесте контрола, због чега се узнемиравање, ухођење и прогањање често јављају или појачавају, приликом прекидања партнерског односа или развода.”

ПСИХИЧКО ЗДРАВЉЕ ЖРТВЕ

Последице на психичко здравље жртве могу бити различите. Пре свега, нарушен је доживљај опште сигурности, смањен је осећај контроле над властитим животом и свакодневним активностима, што води доживљају беспомоћности. Присутна је повишена стрепња и страховање, живот се организује тако да се избегне или смањи претња. Може бити нарушен доживљај личних граница, могућност да се искажу и заступају властите потребе и осећања, смањен је доживљај самопоуздања и поверење у људе. Могу се јавити различита осећања – страх, стид, кривица, бес. Све то сужава животни и психолошки простор, смањује менталну енергију, преусмерава је са различитих животних задатака и улога на постизање сигурности, што је дугорочно исцрпљујуће.

ПОЗВАТИ СОС!

„Огроман проценат жена, чак 90 одсто, неће пријавити узнемиравање или ухођење све док оно не постане упорно и угрожавајуће, или док не почне да угрожава и друге, за њу важне особе. Већина жена покушава да проблеме насиља у партнерском односу реши уз помоћ неформалне мреже подршке – породице и пријатеља, пре него што затражи помоћ надлежних институција”, каже Тања и подсећа да треба имати у виду да пријављивање насиља и најава напуштања партнера повећава ризик за безбедност жене, посебно ако је присутно контролишуће понашање и љубомора. Истовремено, било би важно унапредити препознавање понашања која чине елементе психичког насиља, што није лако у нашем контексту, где медијска презентација најчешће изједначава насиље са тортуром. Због тога је важно да жене потраже информације, да позову СОС телефон и разговарају о свом искуству.

ПОСТУПАК СЕ НЕ ПОКРЕЋЕ ТЕК ТАКО

„Судска пракса обилује гестовима појединаца које је било врло тешко квалификовати као радњу било ког кривичног дела, па су и санкције често изостајале, иако су последице биле евидентне и чак здравствено угрожавајуће. Свођење ових кривичних дела, пре свега полног узнемиравања, у делу јавности на непримерене шале, звиждање на улици, упорније удварање и причање масних вицева, представља девалвирање великог значаја увођења ових кривичних дела у наш правни систем. Законом је, такође, остављена могућност пунолетној особи да одлучи да ли ће предложити гоњење учиниоца или не због полног узнемиравања које је нарушило њено достојанство и код ње изазвало страх због тога што јој је друго лице слало поруке, писма или аудио-визуелни материјал са сексуалним садржајем”, каже Горјана Мирчић Чалуковић из Министарства правде, члан Радне групе за израду Закона о спречавању насиља у породици.

„Не умањујући осећања жртве, државни органи дужни су да кроз поступак утврде да ли су радње једног лица, због којих се друго лице тако осећа, уједно и радње датог кривичног дела или не. Треба напоменути да кривични поступак није лак. Врло често он за жртве представља вид секундарне виктимизације. Ниједна особа која је била жртва ових кривичних дела неће тек тако покретати поступак, јер је свесна да ће улазећи у њега још једном морати да прође кроз болно искуство, а то није једноставно.”

ХИТНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Горјана је радила и на доношењу превентивног закона о спречавању насиља у породици. Он омогућава да државни органи, а пре свега полиција, јавно тужилаштво, суд, као и Центар за социјални рад, препознају насиље и реагују у ситуацијама пре него што дође до насиља у породици, када само постоји непосредна опасност да ће се насиље догодити. Већ тада постоји могућност изрицања хитних мера заштите – удаљавање насилника из стана и забрана приласка жртви. Када постоји и да ли прети непосредна опасност од насиља у породици, у сваком конкретном случају утврђиваће надлежни државни органи проценом ризика, што је њихова нова обавеза предвиђена овим законом. И на крају, али не и мање важно, јесте обавезна мултисекторска сарадња, која ће омогућити посматрање једне породице као целине и из свих углова, где ће бити доступне и размењене све информације које о једној породици има сваки државни орган, односно свака установа.

 

СОС телефон

011/ 266 22 22

сваког радног дана од 10 до 20 часова

 

Телефон за бесплатну правну помоћ

011/26 56 178

сваког радног дана од 10 до 12 часова, понедељком, уторком и средом послеподневна смена од 17 до 20 часова и четвртком од 18 до 20 часова

Личности / Тема броја
44cb9dbcddc56ee0e0f9f2a35fe17242

Шта жену чини неодољивом

David beckham hugging his kids instagram picture jan 2017

Тате за Оскара!

0k1o50271

Маме, волите своје ћерке!

Yogi wedding cartoon pic

НАЈЧЕШЋИ БРАЧНИ ПРОБЛЕМИ И КАКО ДА ИХ РЕШИТЕ

17880186 1659178227710710 3793581129255454862 o

ДА ЛИ ЋЕТЕ УЋИ У БРАК СА ПОГРЕШНОМ ОСОБОМ?