Мода / Стил
Hali

Од дуге хаљине до изазовног бикинија

Мода атрактивне и практичне одеће за купање кроз три века, колико званично постоји, мењала се из деценије у деценију, а у последње време, чини се, из године у годину. И док се брендови утркују ко ће креирати најлепши, најизазовнији и најмодернији купаћи костим, историја бележи да смо од дугих непрактичних хаљина које покривају цело тело, стигли до ере малених крпица које откривају највећи део коже

Пише: Бојана Лазаревић Фото: Press

Почетком 19. века (према одређеним подацима, 1800. године) први пут се јавила потреба за креирањем специјалних одела за купање, будући да су људи масовно почели да се окупљају у приморским местима и на плажама зарад забаве и дружења. Дамама је био неопходан стилизовани купаћи костим прилагођен води и атмосфери крај мора, али је мода, до бикинија какав данас знамо, претрпела многе трансформације. Купање је било модерно и у 18. веку, мада је представа о изгледу на плажи била другачија, под императивом да се сачува бео тен и носе лагане ешарпе, рукавице и дуге хаљине, на чијим порубима су ушивани метални дугмићи, како се хаљина приликом купања не би подизала и истицала голе ноге. Мушкарци су се кроз читаву историју, за разлику од жена, осећали знатно лагодније на плажи: мушка мода за купање подразумевала је комбинезоне кратких рукава и ногавица дужине изнад колена или уске бермуде ниског струка.

ДУГЕ ХАЉИНЕ И СВЕТЛИ ТОНОВИ
У септембру 1810. године британски модни часопис La Belle Assemblée описује како изгледа примерена одећа за купање, односно модна хаљина за море (Fashionable Sea-Side Walking Dress): француска бела ланена тканина или светлорозе муслин са дугим рукавима и металним дугмићима којима су украшени рукави и доњи део хаљине. Са хаљином комбинују се кратак шал беж боје са резедо порубима и богатим, свиленим ресама, рукавице и сандале светложуте или чисто беле боје. До данас нису се мењали само модели и кројеви, већ и спектар боја који доминира. Некада је мода захтевала пастелне, светле боје, док су у актуелним годинама у тренду јарке и дречаве, затим мноштво украса, циркона и чипке.

МОДНИ УТИЦАЈ АМЕЛИЈЕ БЛУМЕР
У 19. веку хаљине за купање прикривале су највећи део женског тела, а посебно су истакнуте у књизи Godey’s Lady из 1864. године, као нови талас идеја настао под утицајем Амелије Блумер, заступнице женских права. Турске панталоне (шалваре) и горњи део – струкирани капутић, направљени су од тешког фланела како не би изневерили пливачице током купања. Како су године пролазиле, иновација је била такозвана машина за купање. Реч је о кућици на точковима (кабина за пресвлачење) коју су коњи из плићака вукли до дубине мора где су се пливачи купали, а када би завршили са пливањем, коњи су кућице враћали назад, до обале. У већим одмаралиштима крај океана, било је могуће видети на стотине популарних машина. Овакав начин купања скромним викторијанкама омогућио је да проведу читав дан на плажи, у потпуној приватности.

СУНЧАЊЕ У КОСТИМУ ОД ВУНЕ
Иако је данас незамисливо креирати костим за купање од вуне и тако поентирати на тржишту, мода која је владала крајем 19. века налагала је управо овакав тип модела. Групе младих жена уживале су на сунцу носећи црну хаљиницу до колена са пуф рукавима од вуне и огрлицу у морнарском стилу, у комбинацији са дугим црним чарапама, папучама на пертлање (пертле су најчешће биле сатенске) и модерним капама. Папуче, направљене од сламнатог ђона и чипке, биле су неопходне јер су штитиле стопала од оштрог камења, поломљеног стакла и шкољки на плажама. У односу на данашње које су израђене од гуме, ове су биле платнене и много декоративније.

ВРЕМЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
У извесном смислу, рани 20. век био је време суптилне побуне јер жене почињу јасно да изражавају своје незадовољство због тешких купаћих костима који им представљају терет. Крајем 19. века, осим пливања, популаризоване су и морске активности попут сурфовања и роњења, па је потреба за ослобађањем тела и лагоднијим пливањем била сасвим оправдана. Већ 1910. почиње тренд купаћих костима који прате линију женског тела, а такозване викторијанске сукње и подсукње имају улогу да истакну фигуру и покажу мало више коже. Излагање сунцу постаје природно и пожељно. Пет година касније, жене почињу активно да учествују у морским спортовима (ове активности биле су до тада резервисане за мушкарце) и тиме не само да се успоставља другачија друштвена норма, већ и сама мода. Одлазак жена на модерне Олимпијске игре представљао је преседан, а купаћи костими за удобно кретање у води креирани су тако да вишак тканине не смета.
Током раних двадесетих, руке и ноге биле су изложене сунцу, али је поштовано правило да горњи део (топ, дуга мајица) потпуно прекрива доњи део костима. Ипак, средином деценије долази до промене, а о томе пише и Vogue. „Најновије одело за море је трико за купање, нешто најближе једноделном купаћем костиму, какав закон настоји да одобри”, објављује славни магазин. Изумитељ урнебесне комедије, Канађанин Мексенет, створио је холивудски култ Sennett Bathing Beauties, а реч је о младим женама, обученим у кратке, једноделне костиме, махом босим или у танким чарапама и папучама за купање (сличне обући балерина). Оваква мода сматрана је провокативном.

МАЊЕ ЈЕ ВИШЕ
Долазимо до средине 20. века када, у односу на раније године, влада начело: Мање је више. Мода је све опуштенија, провокативнија и слободнија. Слави се лепота женског тела и истицање облина, а чак је било могуће видети и моделе какве примећујемо у последње време: једноделне, стилизоване купаће костиме са отвореним резом у пределу струка. Мушкарци су поносно носили слим купаћи костим са ниским или високим струком и каишем у служби модног детаља. Препознатљив модеран стил доминира 1942, костими су потпуно струкирани и кројени тако да прате линију тела, а посебно је било популарно да сви чланови једне породице носе купаће костиме истог дезена. Само четири године касније, таман када смо помислили да је мода тог времена достигла свој максимум, француски дизајнер Луј Реар уводи фамозни бикини! И мада су различите верзије дводелних костима већ постојале, бикини је направио бум. Занимљиво је да Реар није могао да пронађе манекенку која би понела овакве две крпице на себи, па је морао да ангажује стриптизету из клуба Casino de Paris.

Педесете постају легендарне – године секс симбола, изазовних поза, раскошних облина и уских, провокативних купаћих костима. Једна од фотографија која је тада привукла највише пажње била је она на којој најпознатији пин-ап модел Бети Гребл позира у бикинију шареног, хавајског дезена, док је и једнако атрактивна Мерилин Монро са поносом истицала своје тело носећи бели бикини са карнерићима и црним туфнама. Овако је чувена глумица пркосила Западним земљама које су га забраниле, али и цркви која је бикини прогласила грешним. Сличан принт био је популаран и међу мушкарцима – палме, цвеће и шаренило красили су мушки купаћи костим високог струка.
Шездесете године доносе још оскудније варијанте бикинија. Доњи део костима не покрива пупак, као што је био случај током педесетих, и кратак је толико да открива целе бутине. Чувени светложути костими у овом стилу и сурфовање граде стил California Beach, промовисан на rock'n'roll журкама на плажи, док деценију касније глумица Голди Хон, за потребе серије Laugh-In, уводи тренд маленог бикинија и уметности исцртавања графичких принтова на телу. Икона седамдесетих, Фара Фосет, и њена фотографија (Life Magazine, 1976) на којој позира у црвеном једноделном костиму, широког осмеха и разбарушене плаве косе, улепшавала је зидове многих тинејџерских соба. Истих година, појављује се и модел монокини, костим без горњег дела, који се граничио са нудизмом и није постао нарочито популаран међу женама.

МАРЛА МАПЛЕС И ЧУВАРИ ПЛАЖЕ
Чини се да ниједан период двадесетог века није имао моду какву су промовисале осамдесете и деведесете године. Потпуно различите, а једнако инспиративне и утицајне декаде. Глобални феномен који је наступио 1981. заувек је променио поглед на начин живота, понашања, одевања, размишљања. На такмичењу Hawaiian Tropic bikini, 1985. године, тада двадесетједногодишња бринета Марла Маплес понела је титулу краљице бикинија, пре него што је постала супруга славног бизнисмена Доналда Трампа. Тих година актуелни су били оскудни купаћи костими који више откривају него покривају: доњи део је плитко сечен, а горњи често без бретела и са дубоким изрезом. Дезени који доминирају су тиграсти, цветни и често на граници кича, а чест симбол је принтована глава лава или тигра на једноделном костиму. Уз такав стил одлично су се уклапале велике минђуше, натапирана коса и наглашена шминка. Када је реч о спортском свету, олимпијска тркачица Флоренс Грифит Џојнер, истицала се својом блештавом, дречавом одећом за тренинг, којом је утицала на моду купаћих костима касних осамдесетих.
Од раног 19. стижемо до касног 20. века, када је медијска експанзија добила посебни значај, када су Чувари плаже и легендарни црвени једноделни купаћи костими били синоним за најгледанију серију, односно згодна тела, и када је први афроамерички модел Тајра Банкс врло смело красила насловну страну магазина Sports Illustrated 1997. године, обучена у црвени бикини са туфнама и израженим деколтеом. За крај двадесетог века чуван је модни специјалитет – танкини, који је посебно популаризовао Оскар де ла Рента, а који се састоји од маленог доњег дела костима и уско кројене мајице (слично модерном комплету за спавање).

СУРФЕРСКЕ БЕРМУДЕ, БИКИНИ И ФЕТКИНИ
Уласком у 21. век и трећи миленијум, постепено престаје да важи тренд уског (слим) купаћег костима за мушкарце, а рађа се идеја за ношењем такозваних сурферских бермуда, којима су се највише обрадовали сурфери и скејтери. Почетком 2000. у моди су бермуде дужине до колена, а како су године пролазиле, дужина овог одевног предмета све више се скраћивала. Данас су то најчешће стилизовани шортсеви лаганог материјала, једноставног за сушење, у разним дезенима и бојама.
Када је реч о женској моди, овог лета у тренду су хеклани и дречави купаћи костими са црним, широким пругама, цветни дезени и нијансе тиркиза, кајсије и корала. Од 2012. на тржишту постоји модел феткини (fatkini), намењен свима дамама које се боре са вишком килограма. Будући да су индустрија моде и лепоте деценијама пропагирале мини верзије купаћих костима, овај тренд представља право освежење, а започео је са идејом модне блогерке Геби Грег. Сматрајући да ће се, током дуге летње сезоне, крупније девојке и жене осећати много лепше и слободније у својој кожи уколико носе модерне и атрактивне моделе сразмерне њиховој величини и грађи, Геби је одлучила да узурпира модну сцену. Занимљиво је да је њена колекција из 2013, SwimSuitsForAll, распродата у једном дану.

Мода / Стил
Letnja klasika

Летња класика