Вести / Вести
Jagoda jorga lekar specijalista  za ishranu

Да ли је кафа здрава?

Кафа на врло једноставан и ефекатан начин подстиче задовољство, уживање и социјализацију код људи, који су преко потребни у савременом друштву

Саговорник: Јагода Јорга, професор, лекар специјалиста за исхрану

Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) је 2015. године дала коначно мишљење о безбедној граници за унос кофеина, на основу чега и какав је значај тога?

ЕФСА је на захтев земаља чланица, сакупила све што је наука до тада објавила о дејству кофеина на људско здравље и сумирала то на следећи начин: укупни дневни унос кофеина до 400 мг дневно је безбедан и не доводи до било каквог ризика по здравље људи - ни краткорочно нити дугорочно гледано. Граница за труднице је упола тога, 200 мг, што значи да и оне могу безбедно да уживају у својој омиљеној навици без ризика. Колико је то тачно кафа, наравно зависи од врсте – да ли је у питању еспресо, америчка или француска, па се код нас често преписују њихове препоруке. Наше куване кафе имају у просеку 60 до 80 мг кофеина, што би у преводу било 4 до 5 кафа. Наравно, под условом да је то једини извор кофеина.

Када кажемо дугорочно, значи ако одрасла особа сваког дана живота уноси 400 мг кофеина, она неће повећати свој ризик обољевања од хроничних болести од којих пати савремен човек, чак напротив. Унос преко 300 мг показано је да смањује ризик обољевања од депресије код жена, карцинома простате код мушкараца и можданог удара код оба пола! Ово је дошло као изненађење и за научну заједницу, али има у најави још добрих новости. И то су елементи, на основу којих је и донето ово мишљење. Наравно, стоји чињеница да ексцесни унос кофеина из било ког извора није пожељан. Другим речима, уобичајено пијење кафе је „добра“ навика. Кафа је поред кофеина, сјајан извор антиоксиданата, вишеструко бољи од чаја.

Да ли је истина да нас јутарња кафа разбуђује и да ли је исправно пити је на празан стомак?

Кафа делује тренутно и за 15 до 30 минута доводи организам у стање не само будности већ и потпуне спремности за менталне и физичке напоре. И то ради у свако доба дана кад је унесемо, не само ујутро! Наравно да је најбоље да се истовремено обезбеди и гориво за овако повећане радне способности да организам не ради на празно! И више пута понављана препорука свих експерата за исхрану - не започињите дан без доручка била то кафа или не. Кафа стимулише и рад желуца али и пражњење црева, код неких људи, али дугорочно не доводи до лоших промена ни на желуцу нити на једњаку! Реакција на јутарњу кафу је најчешће последица већ постојећих промена у желуцу, и користан рани сигнал за посету лекару. Да скратимо дугачку причу, кафа не умањује позитивне ефекте хране која са своје стране даје потребан стимуланс за успостављање доброг дневног ритма рада целог организма.

Кафа је један од најбољих природних антиоксиданаса. Које су користи кафе за здрав људски организам?

Када се говори о кафи углавном се мисли на кофеин, а у последњих пар деценија интензивних истраживања показало се да кафа садржи буквално на стотине разних других супстанци, од којих се за сада за неке зна и како делују. Многе међу њима као хлорогенска киселина су снажни антиоксиданти и њихов садржај у кафи је вишеструко већи него у различитим чајевима - ту се мисли на напитак од биљке чај, не на наше лековите инфузе - камилице, нане и слично. Тим различитим антиоксидантима се приписује тзв. антиинфламаторно дејство - позитивни ефекти на крвне судове и метаболизам гликозе, и објашњава нови налаз науке да је ризик преверемног умирања од свих узрока а и од срца много мањи код особа које уносе више од 2 до 3 кафе дневно код западних култура, односно чаја међу далекоисточним народима.

Иначе, кофеин који је стимулативна супстанца делује преко центара у префронталном режњу мозга, где је и „командни“ центар целог организма. Тако он успева да истовремено обезбеди будност, бољу моторику, бољи енергетски метаболизам, концентрацију, укупну радну способност. Пацијенти који су на дијети због гојазности често ме питају да ли „смеју да пију кафу“. Не само да смеју, већ је и препоручљиво, јер кафа подстиче енергетски метаболизам. У тој ситуацији наравно без шећера.

И генерално, људи који су навикли да пију кафу, нека се опусте и уживају. Кафа у уобичајеним количинама не доводи ни до каквих лоших последица по здравље - то је оно у шта је медицина за сада сигурна.

Да ли се препоручује да се кафи додаје млеко?

Додавање млека је питање укуса, не здравља. Постоје многе кафе које се тако пију. Млеко сигурно не штети, протеини млека везују хлорогенску киселину и генерално танине што неким „осетљивим“ стомацима прија, поготово ујутро на празан стомак. Ко воли, слободно може, а иначе су јако црне кафе благотворније за стомак, па може и тако.

Да ли куповином производа који нису 100% кафа доводимо здравље у питање? Који су најчешћи сурогати који се додају кафи и да ли они мењају њене здравствене користи?

Све што се додаје некој намирници а не знамо шта је може да буде за неког опасан ризик по здравље, наравно и кад се кафа фалсификује. У литератури има података да се прибегава чак и додавању прашине у млевену кафу! Кад је реч о декларисаним сурогатима, заменама , најчешће су то разне житарице као спелта и јечам. Оне звуче људима баш привлачно и „здраво“. Проблем је што се на високим температурама, које се иначе не примењују у пекарској индустрији, већ само при пржењу за напитак, ослобађају високо канцерогене материје- диоли познати као 3 МЦПД, и то у веома великим концентрацијама. А канцерогеност је увек знак за узбуну! Друга честа замена је цикорија и овде само упозорење младим женама, показано је да она доводи до продужених крварења односно спонтаних побачаја. Ови и неки други сурогати нису забрањени по закону, али је обавезно да на декларацији производа то буде и наведено.

Како неко да буде сигуран, посебно када је у питању већ самлевена кафа? Тада је готово немогуће препознати разлику органолептички - чулима. Данас, наравно постоје лабораторијске методе да се све то докаже, али ми као потрошачи то немамо. Мој савет за све прехрамбене производе је - држите се ренормираних произвођача. Они имају контролу квалитета, воде рачуна о пореклу сировине, и оно што је најважније ризикују да изгубе јако пуно, ако би само један узорак био неисправан. Ако не новчано, оно свакако реноме, што је у том послу итекако важно.

Они којима је кафа повремена, успутна делатност не држе баш до репутације, сутра ће се бавити нечим другим и једноставно ће нестати. Њихов циљ је брза зарада па они много чешће прибегавају додавању разних јефтиних сировина. Када купујете сирову или кафу у зрну - много је теже да вам подметну.

Држите се реномираних произвођача и уживајте у свом омиљеном напитку без гриже савести - кафа је добра „здрава“ навика!


 

 

 

 

Вести / Вести
 nmn5288

Изложба: „НА ВРЕЛУ НЕИМАРСТВА - Архитекти породице Татић“

18558616 1672546079707258 3428476923353032567 o

НЕУСТРАШИВА ДЕЦА!

18519848 1672494786379054 1637800806756241171 n

ИЗЛОЖБА - ЧЕТИРИ ВЕЛИКА ШПАНЦА!

Pobednica teodora %c4%86iti%c4%87.

ТЕОДОРА ЋИТИЋ – БАЗАРОВО ЛИЦЕ 2017. ГОДИНЕ

Stop alergije

САЈАМСКО-ЕДУКАТИВНА МАНИФЕСТАЦИЈА „АЛЕРГИЈЕ СТОП!“ У ДОМУ ОМЛАДИНЕ