Забава / Рингишпил
Putovanje st petersburg 500

Симбол моћи

Санкт Петербург је град раскоши и сјаја, али и богате културе. У њему се налази преко 200 музеја, 80 позоришта, 45 галерија, 62 биоскопа и чак 2000 библиотека. Ово је један од највеличанственијих градова на свету

Пише: Емина Шарвари ФОТО: PRESS

За почетак је добро да знате да Руси често у разговору о Санкт Петербургу воле да изоставе „Санкт“, а веома често и да оставе само „Питер“. Можда то није лоша информација за оне који овај град посећују први пут. Овај краљевски град један је од неколико који се пореде са Венецијом и то не без разлога. Наиме, Санкт Петербург је смештен у Финском заливу, на реци Неви, односно на њеним бројним острвцима. Делта ове реке доприноси романтичној атмосфери која греје срце сваког путника који се нађе у једном од најхладнијих градова у Европи. Међутим, како нам се полако ближи јесен, права је прилика да се рукујемо са „Питером“ док су му руке још топле. Осим оних који су заљубљеници у историју, многи од вас можда не знају да је Санкт Петербург један од млађих градова. Његова прича почиње веома занимљиво и вероватно је спој великог ума, али и велике количине богатства.

О настанку града

Услед борби за превласт над Балтичким морем, један од највећих руских царева, Петар Велики, изградио је себи утврђење, које ће касније постати само језгро новог царског града, тврђаву Светог Петра и Павла. Тврђава са шест бастиона бележи почетак градње 1703. године и овај податак најзначајнији је за причу о Санкт Петербургу – ово је година његовог рођења. Испрва изграђена како би служила одбрани руске територије од Швеђана, никада није осетила жар борбе, па су се Руси досетили да је искористе за затвор. Неки од најчувенијих „гостију“ били су син Петра Великог - Алексеј, Максим Горки, Достојевски, као и Лењинов брат Александар. Уз комплекс тврђаве налази се и истоимена катедрала, која, поред своје уметничке вредности, у себи чува гробницу руских царева и царица од времена Петра Великог до цара Александра Трећег. По завршетку изградње, велики цар у овај град сели престоницу свог царства, која се најпре развијала на десној обали реке, односно на острву Васиљевски. Овај велики град, почасно назван и „Град херој“ остаће руска престоница све до комунистичке револуције 1917. године. Градом доминирају различити стилови барока, који додатно говоре о величини, раскоши и значају улица Санкт Петербурга. Међутим, први стални мостови настају тек половином деветнаестог века.

Почетак двадесетог века граду доноси ново име – Петроград, како би се уклонили германизми „санкт“ и „бург“.  Две деценије касније, након смрти Лењина град поново мења свој назив, овога пута по славном политичару. Симбол комунизма и револуционарног периода града оличен је у броду „Аурора“ који се и данас налази усидрен у граду. Брод је данас музеј, али је некада имао прилично активну улогу у свету. Са њега је испаљен први хитац чиме је отпочета  револуција. Брод је за време Другог светског рата потопљен, како не би допао у руке Немцима, да би након рата био опет враћен на површину и претворен у музеј.

Други светски рат Града хероја

Већ у првим годинама рата Лењинград је доживео окупацију која је трајала читавих 872 дана! Ови дани остаће упамћени као најдужа, најдеструктиивнија и најсмртоноснија опсада великог града у модерној историји! Милион људи умрло је углавном од глади, и њима и њиховој породици вероватно не значи много титула „Града хероја“ коју му је Стаљин касније доделио.

Богатство, раскош и сјај

Цареви и царице оставили су бројне грађевине које и данас красе град, што са Москвом, “супарником” овог града, и није чест случај. Захваљујући овој чињеници УНЕСКО је уврстио Санкт Петербург на своју листу, са невероватних 4.000 споменика архитектуре, историје и културе. Да вас заведемо бројевима, рећи ћемо још и да град поседује 221 музеј, 2.000 библиотека, преко 80 позоришта, 45 галерија, 62 биоскопа, а сваке године домаћин је и преко 150 манифестација! За сваку сферу људског интересовања овај царски град понудиће најбоље од себе.

Усамљeни кутак“ дужине 10km

Некада место у ком је једна од највећих жена историје налазила свој мир, “Ермитаж” је данас један од највећих и најстаријих музеја на свету. У жељи за самообразовањем и љубави према уметности, Катарина Велика куповала је уметничка дела великих светских имена, не слутећи да ће започети данас највећу колекцију слика на свету! Поред уметничких колекција, музеј “Ермитаж” посећен је и због велелепности својих ходника и просторија (око 350) које су  догарађиване накнадно, како би се ту сместило велико уметничко благо Русије, које не само да је служило за уживање, већ је и слало јасну слику свету о моћи тадашњег царства. Садашња колекција може се похвалити са преко три милиона дела, од палеолита до савремене уметности. Наравно, није све изложено за посетиоце, а ако бисте на свако дело потрошили само секунду свог времена, за обилазак би вам требало читавих девет година! Од оријенталне и уметности древног Египта, преко мајстора италијанске, фламанске и шпанске сликарске четкице, издвајају се нека дела, као на пример ваза од читавих деветнаест тона, затим предмети Петра Великог, али и дела Монеа, Да Винчија, Рафаела, Рембранта и других...

Руски Версај

Ривалитети богатих и славних и данас су у моди, а замислите тек у осамнаестом веку дворских интрига. Прелепа палата Петерхоф била је дворац Петра Великог и његових наследника, од којих је сваки понешто додао овој магичној причи. Плава соба за пријеме, Бела трпезарија, величанствено степениште, све у злату и кристалу, само су део бајке о руским принчевима и принцезама. Испред самог дворца, опет копирајући француски двор, налази се каскада седамдесетпет фонтана које вас својим жубором воде све до Финског залива, причајући вам о својим позлаћеним статуама. За дашак Москве у срцу Санкт Петербурга побринуо се цар Александар Трећи, који је у част убијеног оца, на месту овог страшног чина, подигао цркву симболичног назива „Црква проливене крви”. Занимљиво је да је ова црква стилски другачија од осталих петербуршких и једина грађена у стилу који велича руски национализам, а коштала је 4,6 милиона рубаља!

Још једна црква такође повезана с царском породицом јесте катедрала Светог Исака. Грађена је четрдесет година, а као разлог за оволико одуговлачење помиње се и легенда да ће по окончању радова доћи крај династије Романова. Реалисти ће проблем просто приписати нестручности архитекте који је ангажован, али како било, црква је уметничко дело украшено са четрнаест врсти мермера и бројним позлатама.

За уметнике или оне који се тако осећају, музеј који је од великог значаја јесте и Руски музеј, који је поред Третјаков галерије у Москви, највећи музеј посвећен руској уметности. Цар Александар Трећи први је кренуо са идејом да сакупља дела руских уметника, па је ово уједно и први музеј овог типа отворен за јавност. Најдрагоценији део збирке представљају дела такозваних „сликара луталица“ који су одбили правила Академије уметности и посветили се сликању живота обичних људи и њихових навика. Најпознатији међу њима јесте и чувени Рјепин.

Велики Руси на једном месту

Место велике победе принца Александра Невског над Швеђанима од Петра Великог добило је вечити помен у виду Лавре Александра Невског са гробљем које заувек чува славна светска имена, а поменућемо само нека од њих: Чајковски, Мусоргски, Римски-Корсаков и наравно, Достојевски. Лавра представља највиши ранг међу православним манастирима, а у Русији постоје свега још три која носе ову титулу. У манастиру су похрањене мошти Александра Невског и то у сребрној шкрињи израђеној од 1.500 килограма сребра на којој су приказане сцене из битака овог канонизованог принца.

Међу руским царевима постоји још један, односно једна - царица без које прича о Петрограду не може да буде потпуна. Реч је свакако о Катарини Великој. Рођена Немица, под утицајем амбициозне мајке доведена на руски двор, на којем дуго није била потпуно прихваћена, након сумњиве смрти супруга, постала је једна од највећих владарки свих времена. Велика просветитељка, са бројним плановима за реформе и образовање, угледала се на Петра Великог, а један од начина да докаже своју посвећеност руском народу био је и подизање споменика овом славном владару. Први споменик у виду коњаника у Петрограду усмерен је ка западу, како би указивао на реформе и усмерење Русије за време владавине можда највећег руског цара, Петра Великог. Због величине и тежине овог монументалног дела, требало је девет месеци да се постави на место где се данас налази. Руси верују да докле год се споменик налази на овом тргу, непријатељ никада неће заузети овај град.

Главна улица Русије

Ову почасну титулу носи јединствена улица на свету: Невски проспект. Некада је била пут који води ка Москви, а данас велики булевар, који чува тајне Гогоља, Корсакова и других који су у њему имали своје домове. Ако имате довољно времена, обавезно идите до Руске националне библиотеке, друге највеће библиотеке у овој огромној земљи.

Прича о Русији не може бити завршена без приче о њеном театру. Овога пута не причамо о славном “Бољшоју”, већ о театру “Марински”. Ово позориште само је део покушаја Катарине Велике да осавремени живот становника Санкт Петербурга. Здање је посвећено царици Марији Александровни, великој заштитници уметности, чија се биста налази у холу зграде.

Театар је отворен уз оперу „Живот за цара“, а у њему су своја дела изводили Мусоргски и друга велика имена руске уметности. Позориште је изграђено у италијанском стилу и има аудиторијум од 1.600 места. У своје време имао је највећу позорницу на свету.

Цареви и царице оставили су иза себе бројне грађевине које и данас красе град. Захваљујући овој чињеници УНЕСКО је уврстио Санкт Петербург на своју листу, са невероватних четири хиљаде споменика архитектуре, историје и културе вам требало читавих девет година! 

Забава / Рингишпил