Kolumne / Dušan M. Jovanović
Jovanovic

Humanista ili ratni huškač

Tokom svoje karijere Hanka Paldum snimila je brojne novokomponovane hitove trajne vrednosti. Ratnih devedesetih godina prošlog veka, njeno pevanje bilo je u senci navodnih ispada na nacionalističko-verskoj osnovi

Piše: Dušan M. Jovanović Foto: Miloš Lužanin

Do prljavog rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koji je završen Dejtonskim sporazumom 1995. godine, Hanka Paldum je bila jedna od vodećih interpretatorki bosanskih sevdalinki i spadala je među najpopularnije pevačice novokomponovanih pesama u čitavoj Jugoslaviji, od Sežane do Đevđelije, na čije ponašanje nije mogla da se stavi nikakva primedba. Međutim, za vreme prljavog rata u Bosni srpska štampa je optuživala Hanku Paldum za ratna nedela koja je činila protiv Srba na nacionalističko-verskoj osnovi. I kad se očekivalo da će ona doći pod udar međunarodne pravde iznenada je prestalo da se piše i govori o njenim ratnim ispadima. Uz sve to, ona poslednjih desetak godina, povremeno, nastupa na pojedinim srpskim televizijama.


Ali, da bi se lakše shvatili ti preokreti u vezi sa Hankom Paldum treba poći od njenih pevačkih početaka. Prve pevačke korake Hanka Paldum je, pre četrdesetak godina, napravila u narodnjačkoj TV seriji na sarajevskoj televiziji pod nazivom “Iz Kubina vremena”. Naime, češki muzikolog Ladislav Kuba sakupljao je narodne pesme po Bosni i ostalim prostorima Balkana na osnovu kojih je snimljena narodnjačka TV serija u više nastavaka i u svakoj se pojavljivala Hanka Paldum, talentovana početnica.


Tu TV seriju prikazivala je celokupna jugoslovenska Radio-televizija, pa je Hanka, na samom pevačkom startu, bila u prilici da se predstavi širokom gledalištu.Takvu sreću, u to vreme, imali su samo retki početnici zabavne i narodne muzike. Istina, Hanka Paldum je to svojim talentom zasluživala.


Pored narodne, Česi su dosta učinili i na uvođenju klasične muzike u Srbiji. Prvi koncert klasične muzike u Beogradu oni su priredili u vreme vladavine kneza Miloša. Na tom koncertu knezu Milošu je dodeljeno počasno mesto. Kad se završilo muziciranje, nepismeni knez Miloš, koji se nije razumeo ni u ćiriličnu azbuku, a kamoli u note klasične muzike, upitao je da li svi muzičari imaju istu platu. Kad mu je potvrdno odgovoreno, on je ljutito odvratio da za takvu nepravdu više neće ni da čuje, jer dok se pojedini muzičari svirajući znoje drugi stoje i ništa ne rade. Zato je naredio da se muzičarima koji zabušavaju odmah smanji plata. Nema podataka da li je njegova naredba izvršena, ali kako se njegovom mišljenju nije smelo suprostavljati, čak i kad se ono kosilo sa zdravim razumom, nije isključeno da je to sprovedeno.
Posle TV serije “Iz Kubina vremena” mlada Hanka Paldum je sa pravom postala neformalna naslednica prvih pevačica bosanskih sevdalinki kao što su to bile Zumra Mulalić, Radmila Jagodić, Nada Mamula, Zehra Deović, Zora Dubljević, Beba Selimović i druge koje su, jedna po jedna, bile počele da silaze sa narodnjačke scene. U korist Hanki Paldum išlo je i to što njen glas, iako stručno uvažavan, nije zvučao savršeno, školski, nego prirodno. Prvenstveno zbog tih običnih vokalnih prizvuka veliki broj njenih privrženika mogao je da kaže – peva kao ja, što joj je omogućavalo da ih lako veže za sebe. Te vokalne raznolikosti Hanka Paldum je iskoristila da snimi više novokomponovanih hitova trajne vrednosti. Prvi je bio “Volela sam oči zelene”, autora Mijata Božovića sa Kosova koji je tada bio profesor muzike u Sarajevu. Zatim je sledila kompozicija “Ja te pesmom zovem” od istog autora, pa onda pesme Miše Markovića “Pamtim još...”, “Volela sam volela” Milića Vukašinovića, “Mojoj majci”... i tako redom.

Tako je Hanka Paldum brzo uspela da zaokruži svoju narodnjačko-novokomponašku karijeru i publici se nametne kao civilizovana, povučena osoba koja, figurativno rečeno, ni mrava ne može da zgazi. Na taj način je izbegla trzavice i poniženja koja često prate pevačice narodne i novokomponovane muzike u naglom usponu. Njoj nije bilo teško da stvori anđeosku sliku o sebi, jer je i inače na estradi vladalo mišljenje da su Dobrivoje Topalović, Halid Bešlić, Hanka Paldum i još nekolicina pevača najdobronamernije osobe na estradi, bez imalo sujete, prihvatljive za svako društvo.


Pošto je pevački bila bezrezervno uvažavana i ljudski idealizovana, vesti iz zaraćene Bosne, devedesetih godina prošlog veka, o nacionalističko-verskim ispadima Hanke Paldum prema Srbima delovale su poražavajuće. Naročito su bili zgranuti oni koji su je lično poznavali. O tim njenim, navodnim, neočekivanim postupcima u Srbiji nije bilo jedinstvenog mišljenja. Jedni su poverovali da je to istina koju ne treba dokazivati. Drugi su, pak, polazili od toga da mirna vremena i sređene prilike čine korektne ljude još čovečnijim, dok haotične životne okolnosti i dramatični događaji, kakvi su devedesetih godina prošlog veka vladali u Bosni i Hrvatskoj, mogu od najčvršćih karaktera da naprave mentalne nakaze. Ovim su, valjda, želeli da objasne, pa i opravdaju postupke Hanke Paldum. Ona je uporno tvrdila da su priče o njenom ratno-huškačkom ponašanju velike izmišljotine i da je, kad god je bila u prilici, pomagala Srbima da napuste bombardovano Sarajevo. Zbog toga se, govorila je, ničega ne stidi već je ponosna na svoje humane postupke u nemogućim uslovima. Istina je da niko nije uperio prst u Hanku Paldum i detaljno objasnio kakvo mu je ona zlo nanela za vreme rata u Bosni. Zato je, verovatno, o njenim zlodelima prestalo da se priča, a ona je, bez ikakvih problema, počela da se pojavljuje u Srbiji.


Danas Hanka Paldum u Srbiji retko peva, ali se pesme iz njenog repertoara čuju stalno i svuda gde se izvodi novokomponovana muzika. U finalu tek završenog, maratonskog takmičenja za “Zvezde Granda”, četrnaestogodišnja Ajša Kapetanović iz Sarajeva pesmom “Mojoj majci”, iz repertoara Hanke Paldum, nije publici izmamila samo aplauze, nego i suze. Njene pesme pevaju stariji, ali i mlađi pevači koji se još nisu bili ni rodili kad su one nastale. Iako fizički u Srbiji nije mnogo prisutna, uvek je aktuelna u srpskom, narodnjačkom svetu. Ipak, treba reći da Hanka Paldum na svoje koncerte više ne privlači hiljade posetilaca kao što to čine Lepa Brena i Svetlana Ceca Ražnatović. Međutim, nije ozbiljno porediti interpretacije ove dve pevačice sa pevanjem Hanke Paldum. Još je neozbiljnije porediti kvalitet kompozicija koje peva Hanka Paldum, sa hitovima Lepe Brene i Svetlane Cece Ražnatović.


Danas Hanka Paldum u Srbiji retko peva, ali se pesme iz njenog repertoara čuju stalno i svuda gde se izvodi novokomponovana muzika

Kolumne / Dušan M. Jovanović
Jovanovic

Muzičke sudije

Licni stav ajsa kapetanovic

Ugrožen opstanak