Kolumne / Jasna Popović Ćosić
Kolumna jasna popovic cosic

Stakleni plafon - žene žrtve u medijima

Termin stalkeni plafon označava nemogućnost žena da profesionalno napreduju do najviših pozicija i prepreke sa kojima se suočavaju u profesionalnom napredovanju

Пише: Јасна Поповић - Ћосић

Nije smela da izađe iz kuće a da ga ne pita za dozvolu. Dobijala bi batine ako bi razgovarala telefonom sa koleginicom. Pretio je da će joj pobiti celu porodicu. Ubila ga je dok je spavao. Osuđena je na deset godina zatvora.

Mlada se udala za policajca. Mučio ju je celog života. Svom mučitelju je presudila posle skoro pedeset godina braka. Starost provodi iza rešetaka. Osuđena je na sedam godina zatvora.

Policiji je mnogo puta prijavila muža koji je tukao nju i decu. Kaže, samo su slegali ramenima. Lekar, kome je odvela povređeno dete, rešio je da ne prijavi nasilnika. Nije videla izlaz, ubila je muža posle godina zlostavljanja. Služi kaznu od dvanaest godina zatvora.

Posle godina patnji i „kažnjavanja“ od strane nasilnika, ove žene postaju još jednom žrtve, ovoga puta sistema koji ih osuđuje na visoke kazne zatvora koje služe sa osuđenicama za teška dela i ubistva. A nasilnici, ako uopšte i stignu do suda, najčešće dobijaju znatno blaže kazne. I tu nije kraj njihovim patnjama. Posle odslužene kazne čekaju ih nove teškoće. Zlostavljane žene koje su ubile muževe stigmatizovane su u drušvu, tretiraju se kao surove ubice. Umesto normalnog života, čeka ih život pun osuda i ogovaranja. Da apsurd bude veći, život u izolaciji, pa čak i u zatvoru, za ove žene bolji je od onog koji su živele sa nasilnicima.

Ima i žena koje ne reše da presude svom nasilniku, već sebi. Pre nekoliko nedelja bili smo svedoci porodične drame u kojoj je žena, bežeći od nasilnog muža, skočila sa terase. To je tek stidljivo pomenuto u medijskim izveštajima. Najveća pažnja data je nasilniku koji je pretio da će sa detetom skočiti sa iste terase sa koje je „spas“ potražila i nesrećna žena, ali i policajcu spasiocu deteta, koji je valjda samo radio svoj posao i još bio nagrađen za to. O ženi žrtvi više ni reči.

Sem pojedinih svetlih primera, čini se da mediji u Srbiji nisu dorasli izazovima sa kojima se danas susreću žene. Preovladava senzacionalistički pristup čak i kada se govori o ženama žrtvama nasilja. Ne bave se suštinom problema, osudom nasilnika, sredine, institucija sistema, ne zanima ih epilog priče – da li je i na koji način nasilnik kažnjen, već najčešće dodatno narušavaju dostojanstvo žene. Tako zločin postaje još veći jer su žene i u medijima potpuno nezaštićene, otkriva se njihov identitet, iznose detalji iz njihovih života, često netačni, i one ponovo postaju žrtve ali ovoga puta cele javnosti.

Možda najdrastičniji primer jeste žena koja je preživela masakr svog muža u selu Ivanča. Danima su mediji izveštavali iz tog mesta nadomak Beograda nagađajući o tome šta se zapravo dogodilo. Prenosili su čak i njene izjave iz bolesničke postelje, koje svakom iole inteligentnom biću teško mogu biti relevantne. Za to vreme se ona, teško povređena, u polusvesnom stanju, borila za život i bila nemoćna da se odbrani od bilo koga. Srećom, oporavila se i izašla iz bolnice, a mediji su nastavljali sa pitanjima – da li će posetiti grob svoga muža, da li ga osuđuje, da li će se vratiti u svoju kuću... i tu se završava interesovanje za žrtvu. A uzroci? A pitanje da li se tragedija mogla sprečiti, i na koji način društvo može da pomogne žrtvi? I ovaj put su izostali.

Konkurencija i trka za profitom ne smeju da budu razlog za kršenje etičkih kodeksa i (ne)namerno vređanje dostojanstva žrtve. U društvu u kome je dominantna patrijarhalna kultura, u kome se u „porodične stvari“ ne mešaju ni komšije, pa ponekad ni policija, uloga medija je velika. Oni MORAJU da ukažu na to da nasilje u porodici nije usamljen slučaj koga se treba stideti već tortura koju svi moraju da osude.

Kolumne / Jasna Popović Ćosić
Kurti

Žene i prostitucija

Kolumna jasna popovic cosic

Stakleni plafon: žene i mediji