Kolumne / Jasna Popović Ćosić
Kurti

Žene i prostitucija

Bila sam jako mala kada sam se prvi put susrela sa izrazom „najstariji zanat”. Ostala sam uskraćena za pojašnjenje o kom se zanatu radi uz bakinu rečenicu: „Kad porasteš, samo će ti se reći”.

Piše: Jasna Popović - Ćosić

Evo, sad sam odrasla, mislim da znam šta to znači, a ipak sam pred dilemom. zašto „zanat”? Zanatlije su osobe čiju veštinu poštujete. Prema prostitutkama poštovanja niko nema. Zanatlija prodaje svoje umeće ili proizvod, prostitutka zarađuje prodajući sebe.

Pitala sam se šta te žene tera da prodaju svoje telo ne verujući da i jedna sanja o tome da će je kupovati nepoznati muškarci svake noći. I pored toga, od onih „aktivnih” najčešći odgovor koji ćete čuti jeste da su svesno ušle u prostituciju i da je to lakši način da dođu do veće zarade. Većina njih ima osećaj da eksploatiše klijenta. Smatraju da nadmudruju muškarca pretvarajući se da im se dopada, a u stvari ga preziru. Da li je baš tako? Ova perfidna psihološka igrica, koju igraju same sa sobom, vraća im bar malo samopoštovanja. Htele to one da priznaju ili ne, u osnovi ovog „posla” uvek su prinuda i nasilje. A ono počinje u porodici - seksualno, fizičko, emocionalno...

Bežeći od zlostavljača, često i nemaštine, želeći pored sebe nekoga uz koga su sigurne i zaštićene, postaju žrtve još gore torture i eksploatacije. Ulaze u seks trgovinu prinudom ili manipulacijom. Život u kome su se našle svodi se na kontinuirano nasilje i zločin. U lancu elitne prostitucije mnoge devojke ne shvataju da su potrošna roba. Za noć zarađuju na hiljade evra. Pored bogatih klijenata naviknu se na život na visokoj nozi i često se prepuste porocima. A kad ostanu bez toga, postaju osobe sa margine društva, zavisne od alkohola i narkotika. Bez alternativa.

A makroi su svuda isti, bilo da vode jeftine „ulične” prostitutke ili one lepše, zgodnije i manje istrošene, rezervisane samo za elitu. Beskrupulozni, siledžije, manipulanti, gospodari njihovih tela i duša (pojedini su čak tetovirali bar kodove na ruke prostitutki kako bi obeležili svoje „vlasništvo”). Svi su dobro povezani i rešeni da se svog profita ne odreknu. Nije čudno što su neki od njih toliko moćni i politički uticajni kad se zna da profit od prostitucije u mnogim razvijenim zemljama čini čak 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda.

Ubeđuju nas da je prostitucija zločin bez žrtava. Ne razumeju zašto je nelegalna, uz obrazloženje da su i seks i prodaja legalni.

Iako su nas oduvek učili da je prostitucija „loš zanat”, profesija konkubine ili kurtizane kroz različite umetničke forme često je prikazana privlačnom, čak prestižnom. I gle još paradoksa - društvo ih ne voli, a proizvodi ih i eksploatiše. Muškarci ih osuđuju a istovremeno kupuju na ulici. Kako je čuvena francuska matrona jednom rekla: „Postoje dve stvari koje će ljudi uvek hteti da plate - seks i hranu”. I zaista, mnogi su zanati kroz vekove nestajali, a ovaj najstariji ipak je opstao. Principi na kojima funkcioniše su isti, kao i sredstvo za rad.

Kolumne / Jasna Popović Ćosić
Kolumna jasna popovic cosic

Stakleni plafon - žene žrtve u medijima

Kolumna jasna popovic cosic

Stakleni plafon: žene i mediji