Kolumne / Jelica Greganovic
Jelica

Bela kuga i crni brojevi

Piše: Jelica Greganović

Kao i većina evropskih zemalja, tako i Srbija boluje od bele kuge, bolesti sve manjeg rađanja dece. Deklarativno svi su za to da žene rađaju više. Ali, da bi do toga došlo, moraju da se ispune neki društveni uslovi, među njima i to da žene budu – žive. Jer, bar 500 žena umre svake godine u Srbiji od raka grlića materice. I 1.250 žena u Srbiji oboli od tog raka, raka koji spada u najizlečivije u svojoj vrsti i raka koji može da spreči vakcina. Kao što sasvim pouzdano, taj rak, može da se registruje u njegovoj ranoj fazi, testom koji postoji već 75 godina i zove se Papanikolau, odnosno Papa test. Sve su to brojke koje bi morale dovoljno da kažu muškarcima, ženama i nadležnima.
Muškarcima zato što su oni u 95 odsto slučajeva prenosioci HPV virusa (Humani papiloma virus), koji izaziva rak grlića materice. Protiv infekcija, izazvanih ovim virusom, u Americi se primenjuje vakcina već deset godina. U Evropi je vakcina prisutna u 19 zemalja, godinu dana kraće. Vakcina je predviđena za devojčice i dečake stare od 11 do 14 godina, odnosno za populaciju dece koja još nije stupila u seksualne odnose. Vakcina je bezbedna i efikasna. Ali, još nije obavezna, iako rak grlića materice i u Evropi odnosi veliki broj ženskih života. Zato muškarci ne bi smeli da ovu bolest tretiraju kao samo žensku, kao što bi morali da budu svesni brojki u koje se mogu upisati njihove žene, ćerke, sestre, drugarice... Naročito tamo gde na svakom ćošku ne postoji ginekološka ordinacija, dom zdravlja, bolnica. Van gradova. U selima. Tamo gde žene moraju da mole da budu odvedene kod lekara ili kod lekara idu tek kad se razbole.
Ženama zato što njihovi životi nisu jeftina i ponovljiva roba. Zato što ne smeju da zaboravljaju na sebe sve dok nije prekasno. Zato što moraju da misle na svoje ćerke i sinove, jer životi budućih žena od toga zavise. Zato što ne smete da dozvolite da budete same sebi nevažne onoliko koliko drugima možete biti manje bitne sve dok se ne pokrene pitanje bele kuge, nerađanja. Žene nisu na ovom svetu samo da bi rađale, a rađati se može i posle operacije raka grlića materice. Životi žena su, i bez rađanja, važni koliko i muški. Zato je blagovremeni i redovni odlazak kod ginekologa nešto što ne sme da bude sramota, stvar koja se odlaže, već pitanje života i smrti.
Nadležnima zato što vlast, ma kako se zvala i prezivala, mora da bude svesna da bez živih žena neće biti žive države. Neće biti majki, neće biti dece, neće biti dovoljnog broja poreskih obveznika koji će izdržavati one koji više ne mogu da rade. Ako baš moramo decu i tako da gledamo. Zato vlast mora da se pozabavi time da joj žene ne umiru tek tako. Da organizuje mrežu lekara, da zove, poziva, da obaveže žene da se pregledaju. Da se bavi preventivom koja je mnogo jeftinija od lečenja i sahranjivanja žena. Da razmisli o vakcini koja je sada mnogim ženama i muškarcima u Srbiji nedostupna zbog njene cene. Nema te vakcine koja bi mogla da bude skuplja od života majki i ljudskih bića zvanih – žene.
Ja sam rak grlića materice preživela samo zato što su mi ga na vreme našli. I dvoje dece nakon lečenja rodila. Dala sam Bogu božje i caru carevo. Zato sad očekujem da carevi vrate dug i pobrinu se za sve ostale žene.

Kolumne / Jelica Greganovic
Jelica

O crnom luku i srcu maminom

Jelica

Prvi par čarapa