Kultura / Intervju
333 1939 cccr

Seoska inspiracija slavnog slikara

Izložba Pikasovih grafika u Beogradu, pravi je povod da se o umetniku sazna nešto novo. O tome kako su nastale ove grafike i čime su inspirisane, istražio je za Bi-Bi-Si engleski kritičar umetnosti Alaster Suk

Priča počinje jednog junskog dana 1906. godine, kada je Pablo Pikaso stigao u staro katalonsko selo Gosol, visoko u Pirinejima. Jedan prijatelj skrenuo mu je pažnju na ovo utočište, mada je bilo ozloglašeno zbog krijumčara koji su tu živeli. Zaintrigiran, ubedio je svoju ljubavnicu Fernandu Olivije, lepu brinetu i nekadašnjeg modela, da mu se pridruži. Krenuli su iz Pariza, a u Gosol putovali su iz pravca Barselone, gde su proveli nekoliko nedelja družeći se sa Pikasovim starim prijateljima.

Poslednja etapa prilaska Gosolu morala je da bude pređena na mazgama, koje su gotovo same birale put po nesigurnim planinskim stazama i uz opasne litice. Nakon što su stigli, Pikaso i Fernanda uzeli su sobu na prvom spratu jedine gostionice u selu. Plan je bio da provedu leto slikajući i uživajući u zadovoljstvima jednostavnog života. Istoričari umetnosti pridaju veliki značaj vremenu koje je Pikaso proveo u Gosolu, jer se tamo, u dobrovoljnom egzilu, odmarao od ogovaranja pariskog umetničkog sveta i suštinski promenio svoju umetnost.

PREPREDENI KRČMAR

Do 1906. godine Pikaso je već uživao u uspehu u Parizu, epicentru avangarde tog vremena. Alaster Suk vraća nas u vreme njegove debitantske pariske izložbe 1901. godine, u galeriji trgovca umetninama Ambroaza Volara i podseća nas da je ona dobila pozitivne kritike. Takođe, u američkim kolekcionarima Leu i Gertrudi Štajn pronašao je dva važna uzora, ali njegova melanholična i sentimentalna dela iz plavog i roze perioda, ma koliko briljantna bila, i dalje su bila pod uticajem simbolizma.

Kada je stigao u Gosol, Pikasova umetnost krenula je ka jednom novom, iznenađujućem i originalnijem pravcu. Počinjala je da se čini čvršćom i jednostavnijom, čudnijom, a istovremeno vanvremenskom. On je osetio ovu promenu i u njoj uživao. Tokom boravka u Gosolu koji je trajao nekoliko nedelja, osetio je ogromnu inspiraciju. Kako navodi njegov biograf Džon Ričardson, stvorio je sedam velikih slika, mnogo dela srednje veličine i brojne crteže i akvarele.

Šta je bio razlog za ovakve promene? Postoji nekoliko odgovora. Mnogi od Pikasovih radova iz Gosola predstavljaju Fernandu Olivije i time sugerišu da su osećanja tada dvadesetčetvorogodišnjeg umetnika prema njegovoj ljubavnici bila naročito jaka. Potom, tada se rađa jedno novo prijateljstvo sa prepredenim maloletnim krčmarom iz Gosola Hoseom Fondevilom, nekadašnjim krijumčarom obrijane glave i belih zuba, kome se Pikaso divio. Fondevilov izgled počeo je da se prožima kroz njegovu umetnost i ostao je kamen temeljac sve do njegove smrti. Obratite pažnju na kasniji autoportret koji podseća na lobanju, naslikan 1972. godine.

BOGORODICA IZ SEOSKE CRKVE

Ali, Pikaso se u Gosolu takođe susreo sa još nečim što je izmenilo njegov pristup slikanju – sa Bogorodicom belog lica i velikim obojenim očima, koju je video u seoskoj crkvi. Danas se ova skulptura smatra jednim od najboljih primera romanske katalonske umetnosti i deo je kolekcije Nacionalnog muzeja umetnosti Katalonije u Barseloni. Jedan pogled na Bogorodicu iz Gosola otkriva da je upravo ona bila izvor inspiracije za Pikasovu sliku Žena sa veknama iz 1906. godine. Iako su istoričari umetnosti svesni da je Pikaso bio veoma zainteresovan za romansku umetnost u godinama koje su prethodile njegovom izumu kubizma, oni teže da previde njen uticaj na njegov razvoj, više se koncentrišući na bolje poznate uticaje poput afričke plemenske umetnosti.

Vrlo je moguće da je Pikaso počeo ozbiljno da posmatra romansku umetnost četiri godine pre njegovog puta u Gosol, kada je bila otvorena velika izložba gotičke i romanske umetnosti u Barseloni. Nešto više od tri decenije kasnije, 1934. godine, kada je Pikaso već bio međunarodna zvezda, on se vratio u Barselonu da poseti novi Nacionalni muzej, tada poznat kao Muzej umetnosti Katalonije, malo pre njegovog zvaničnog otvaranja. Novine su propratile taj događaj, ali ispostavilo se da je to bila Pikasova poslednja poseta domovini. Nakon uspona Franka, nikad se više nije vratio u Španiju.

Pikasov boravak u Gosolu 1906. godine i romanska umetnost ponudili su mu model otkrovenja, dok se borio da rastavi i sastavi veliku tradiciju zapadne umetnosti, zaključuje Alaster Suk. Po rečima Elizabete Kauling, počasne profesorke istorije umetnosti na Univerzitetu u Edinburgu, Pikaso se oduševljavao novim otkrićima, ali ona misli da su ga privlačili novi izvori jer su imali prizvuk nečega što ga je već interesovalo, nečega što je imalo značenje za njegova dela.

Kultura / Intervju
19657438 1688990608062805 1149087492446505057 n

ZNAMENITA DELA SRPSKOG SLIKARSTVA - Engleskinje u Parizu, Sava Šumanović

Unnamed

Otvaranje izložbe SVEN MARQUARDT – ‘’Future’s Past’’

Velikic

Koliko smo spremni da pogledamo u sebe

Pastor

Umetnik sa stavom