Kultura / Intervju
Pastor

Umetnik sa stavom

Balet Slika Dorijana Greja u koreografiji Vladimira Logunova, sjajan je portret sujete, pokvarenosti i posledica nesmotrenih želja. U zahtevnoj dramskoj ulozi, glavnog junaka igra mladi i talentovani baletski umetnik Igor Pastor

Piše: Gordana Mašić Foto: Miloš Lužanin

Roman Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda od 1891. godine, kada je objavljen, inspiracija je mnogim umetnicima. Prvi put u istoriji domaćeg baleta postavljen je komad nastao po ovom čuvenom delu i to u koreografiji i režiji Vladimira Logunova. Ovo je dramski balet pun emocija, ali i sukoba. Lik Dorijana tumači Igor Pastor. Ovaj dvadesetpetogodišnji baletski umetnik poseduje sve potrebne atribute da iznese ovakav lik: ima karakter, neustrašivost i stav. Pastor je započeo baletsku karijeru u rodnom Novom Sadu, gde je i završio baletsko školovanje i dobio prvi angažman 2009. u SNP, a potom i u Sarajevu. Pre četiri sezone, Narodno pozorište u Beogradu postaje njegova matična kuća, gde igra celokupni baletski repertoar - od klasičnog, neoklasičnog do savremenog.

Ove sezone zablistali ste u ulozi Dorijana, u baletskoj predstavi Slika Dorijana Greja. Slavni irski književnik Oskar Vajld, kroz priču o Dorijanu, bez ustezanja kritikuje licemerje i nemoral u svom neposrednom okruženju. Šta oslikavaju 12 ključnih scena koje su odabrane da budu prikazane u ovoj baletskoj predstavi?
Balet Slika Dorijana Greja u koreografiji Vladimira Logunova, sjajan je portret sujete, pokvarenosti i posledica nesmotrenih želja i velikih grehova, obojen sveprisutnom tugom. Uloga Dorijana za mene je bila jako zahtevna, a sa druge strane i veliki izazov. Trebalo je pronaći pravu meru i u sto minuta prikazati sva stanja kroz koja je prošao glavni lik, od mladalačke lepote i nezavisnosti, preko ljubavi, požude, razvrata, ubistva i samoubistva. Priča o Dorijanu Greju i danas je veoma aktuelna, svakodnevno smo okruženi fotografijama lepih ljudi koji su truli iznutra, kako to lepo kaže Logunov. Dorijan je mladić koji se strmoglavljuje u uživanje i tu pokušava da pronađe tajnu života. Smatram da je to najbolji roman dekadentne engleske aristokratije i kroz istoimeno baletsko delo svojom tematikom i te kako dotiče naše vreme.

Cilj života je samorazvoj, vidi li se to u vašoj predstavi i da li ste tako nešto doživeli igrajući ovaj komad? Pronalazi li ljubav put do ostvarenja kroz šumu samoljublja?
Za mene je ova predstava posebna zato što sam, pored igračke tehnike, na intelektualan način morao da dočaram ono što je koreograf zamislio. Kraj predstave vraća Dorijana na početak. Shvata apsurd kojim je uništio svoj život i ljude koje je iskreno voleo. U suštini, svi se rađamo čisti, nevini i netaknuti. Samo nas vaspitanje i moral dele od onoga u šta se upleo Dorijan. Ljubav je prisutna i kroz odnos sa Sibil, i prema slikaru Bazilu, a na neki način i prema Henriju, ali samoljublje je ono što je uništilo Dorijana.

Možete li da povučete paralelu od svojih početaka do danas, koja je to uloga koja je posebno doprinela da se osetite zrelim u umetničkom smislu?
Klasičan repertoar je nešto za čim mladi igrači uvek žude. Zasad sam odigrao samo Princa u Uspavanoj lepotici i Krcka Oraščića. Zaokret u mojoj dosadašnjoj karijeri donele su mi uloge u komadima Oni i Dorijan Grej. Dva jako kompleksna lika zbog kojih sam preko noći morao da odrastem, kako bih na najbolji način preneo publici svu dramatiku koju su obe ove uloge od mene, kao umetnika, zahtevale.

U skladu sa iskustvom koje imate, da li je balet privilegija samo imućnih zemalja?
Igra je od iskona deo ljudskog bića, pa je samim tim privilegija svih. Klasičan balet vekovima opstaje, ali je neophodno imati skupe produkcije kako bi se na pravi način dočarale bajkovite i nestvarne predstave.

Prošla godina za vas je bila izuzetno uspešna, za svoj rad dobili ste nagrade: Radomir Vučić za 2014- godinu i nagradu Narodnog pozorišta za najbolje individualno premijerno umetničko ostvarenje za sezonu 2013/2014. za ulogu Krcka Oraščića u istoimenoj predstavi. Baletski igrači nemaju mogućnosti da dobiju mnogo nagrada, ali one su svakako veliki podsticaj?
Naravno da su nagrade veliki podsticaj, ali i obaveza da opravdam poverenje i tražim od sebe više i bolje. U biti, jedino na šta sam oduvek bio usredsređen jesu igra i koreografija na koje sam u svakoj od predstava bio fokusiran. Nagrade i sve ostalo dolazi neplanirano. Kad se držiš jedne stvari koju voliš, težiš ka tome i u to ulažeš maksimalne napore, onda će to verovatno doneti dobre rezultate. Naravno, sve se to radi sa ciljem da se na publiku ostavi najbolji mogući utisak. Moram da istaknem da su moje uloge i moj lični pečat.

Kakve uloge obožavate da igrate, kog koreografa i posebno volite i sa kojim od njih je saradnja bila posebno inspirativna?
S obzirom na to da sam mlad, nisam imao prilike da odigram više uloga od istog koreografa, ali gotovo sve svoje uloge radio sam sa istim pedagogom, Milicom Bezmarević. Ta saradnja ispunjena je obostranim poštovanjem, zahtevnošću i poverenjem. S ovom rolom Dorijana Greja, video sam da uživam igrajući dramske uloge. Negde osećam kako treba da idem u tom pravcu i da su to prave uloge za mene. Dramske uloge pružaju mi veliku slobodu u pokretu, mogu da iskažem svu svoju emociju i da sve to prenesem na publiku. Volim da radim sa koreografima koji znaju šta žele, ali ipak mi daju malo slobode da iskažem lik na najbolji način.

Imate veliko iskustvo na sceni. Od koga ste najviše naučili i šta je to čemu još težite na poslovnom planu?
Na sceni sam stekao veliko iskustvo sarađujući sa Mari-Klod Pjetragalom, Ronaldom Savkovićem, Krunislavom Simićem, Konstantinom Kostjukovim i Aleksandrom Ilićem. A podsticaj u radu pružaju mi publika i aplauzi na kraju predstave. Nastojim da u mojoj daljoj karijeri ne bude praznog hoda. Ono o čemu sanjam ili što priželjkujem, jeste uloga u La Corsaire baletu.


 

Kultura / Intervju
333 1939 cccr

Seoska inspiracija slavnog slikara

Velikic

Koliko smo spremni da pogledamo u sebe