Kultura / Kultura
Danka

Boje orgonske energije

O tome da li umetnici danas diktiraju trendove i koliko je sama umetnost podređena ukusu publike, razgovarali smo sa slikarkom Dankom Dimitrijević

Piše: Nikola Todorić Foto: Miloš Nadaždin

Pre nego što pogledate slike Danke Dimitrijević, trebalo bi da znate nešto o orgonskoj energiji. To je energija koja se u neprekidnom kretanju širi u talasima i životnom silom ispunjava prostor. Poznata je kao prana u indijskoj tradiciji, či u kineskoj i služi za lečenje. Vidljiva je, mada ne tako lako, i od nje zavisi vreme, boja neba, gravitacija, emocije, čak i seksualnost. Međutim, pored njenog postojanja u sunčevoj svetlosti, oko cveća, veliku količinu orgonske energije poseduje i kreativan čovek pun životnog entuzijazma. Prepoznala sam je i kod sebe i osetila potrebu da je prevedem u umetnost, kaže Danka s kojom razgovaramo u galeriji SULUJ povodom izložbe Bonjour madame koja je otvorena do 16. maja i na kojoj će biti izloženi i radovi Smilje Ivetić. Ovoga puta Danka predstavlja i svoje crteže iz serije Svemir je pao.

Vaše slike nosioci su orgonske energije. Kako je ona počela da vas inspiriše?
Za nju sam saznala zanimajući se za austrijskog psihijatara i psihoanalitičara doktora Vilhelma Rajha, koji je pred naučnu javnost izašao sa tezom o postojanju posebne, vitalne energije, prisutne svuda u prirodi, koju naziva orgonskom energijom.

Posebno se bavite plavom i ljubičastom bojom. Zašto?
Na seriji slika u okviru doktorskog rada najviše sam koristila plavu i ljubičastu, upravo zato što je orgonska energija vidljiva baš u tim bojama, ali i zato što je plava, kako bi Iv Klajn rekao, jedina boja bez dimenzije. Ona se često vezuje za daleki prostor i dubinu. Kao takva, sa karakteristikama beskrajne energije, veoma utiče na razum i iskustva ljudi.

Zbog čega je cvet orhideje vaš stalni motiv?
Za predmet slikanja, inicijalno sam uzimala cvet orhideje. Svojom formom, on daje puni humani, psihološki i emotivni sadržaj, nalazeći ravnotežu između nadrealnog, intelektualnog i imaginarnog. Trenutno za motiv koristim pticu, kao jasan simbol slobode i revolucionarnog poleta. Smeštam je u razne poluapstraktne kompozicije sa jasnim asocijativnim elementima.

Tvrdite da umetnost može da reši životne probleme. Na koji način?
Umetnost je so ovoga društva i bez nje moguće je živeti samo u jednoj dimenziji. Mi smo bića sa većim potencijalom, pre svega emocionalnim, a umetnost ga oplemenjuje i dovodi svest do raznih nivoa gde naš mozak podstaknut njom počinje da radi na drugim frekvencijama i samim tim relativizuje probleme.

Kako danas izgleda slika savremene umetnosti?
Smatram da je umetnost univerzala i u vremenu i u prostoru. Slika savremene umetnosti upravo je onakva kakva treba da bude i ona reflektuje trenutnu situaciju. Veština je u tome da se pravilno iščita. Umetnici stvaraju u raznim tehnikama, stilovima, bave se temama i problematikom društva u kome egzistiraju, koriste moderna tehnološka sredstva, a izdvojiće se kroz istoriju samo ono autentično, kao i uvek.

Jednu sliku nazvali ste Za Nikolu Teslu.
Taj rad, u vlasništvu Glo’Art kolekcije iz Belgije, posvećen je Tesli, jer je on genijalan tvorac čija su dela inspirisala mnoge stvaraoce. Moja umetnost sublimacija je životnih nagona i psiholoških previranja.

Vaš prijatelj je italijanski umetnik Danijel Pupi. Kakav odnos imate prema konceptualnoj umetnosti?
Danijela sam upoznala za vreme boravka na rezidencijalnom programu Cité Internationale des Arts u Parizu i njegov rad veoma cenim zato što je predmet istraživanja kojim se bavi po meri čoveka. Konceptualna umetnost samo je jedan medij izražavanja uslovljen kulturnim promenama. Klasifikujem je na onu koja je dobro i loše izvedena. Mora da bude iskrena i originalna, kao što je u njegovom slučaju.

Da li je i umetnost danas holivudizovana?
Ne pratim previše medije, nemam čak ni TV. Samim tim i informacije su mi selektovane, ali koristim internet. Mislim da je dosta stvari danas komercijalizovano i podređeno ukusu publike. Stvari su se izokrenule, umetnici više ne diktiraju trendove. Nadam se da će se krug obrnuti ili nam možda nekim čudom taj sistem vrednosti donese nešto novo i epohalno.

Osim umetnosti, šta još čini vaš život?
Pre bih rekla da moju umetnost čini moj život. Ali, u slobodno vreme, iz čistog entuzijazma sa prijateljicama organizujem književni festival Šušur na Korčuli u Hrvatskoj i sve oko toga mnogo me raduje. Volim dane provedene na japanskom mačevanju, jer inkorporiraju u moj karakter istočnjačku disciplinu koja mi po prirodi nije svojstvena. Putovanja su takođe bitan činilac u mom životu, neophodan da stanje duha dovedem u zen.

Kultura / Kultura
Unnamed

Otvaranje izložbe SVEN MARQUARDT – ‘’Future’s Past’’

333 1939 cccr

Seoska inspiracija slavnog slikara

Velikic

Koliko smo spremni da pogledamo u sebe

Pastor

Umetnik sa stavom

Lankaster

Visoki napon