Kultura / Kultura
Vremeplov

Sačuvano od zaborava

Veličina umetničkog dela, osobe, događaja ili fenomena ogleda se pre svega u testu vremena pred nekoliko generacija. Pravu vrednost za nezaborav predstavljaju samo one pojave koje nadžive i aktere i period u kome su nastale

Piše: Slavica Pejković Foto: Press

Od utorka, 15. decembra 1964. godine kad je štampan prvi broj „Bazara”, istog dana i Kanada je usvojila list javora kao simbol svoje zastave, prošlo je pet decenija. Podsetićemo se samo nekih od važnih momenata globalne pop kulture koji su nedvosmisleno i zasluženo privukli ogromnu pažnju svetske javnosti i do danas nisu zaboravljeni.


Sa mnogo stila čitav svet je uz raskošni vatromet i dostojne ceremonije obeležio ulazak u 21. vek. Da li je te noći iko mogao da zamisli kako će u svojoj tašni ili džepu nositi „pametan” telefon i pritom biti na vezi sa čitavim svetom? Da li je iko mogao da pretpostavi kako će se kompjuteri uvući u naše živote? Da će „Rolingstounsi” i dalje ići na turneje!? Ili da nasluti pomamu za avanturama Harija Potera, koje su spisateljicu Džoan Rouling sa preko 400 miliona kopija i prevodom na 67 jezika preko noći pretvorili u milijarderku. Uprkos ukazivanju da roman „ispira” dečje mozgove i sugeriše verovanje u okultne radnje, većina kritika bila je apsolutno ignorisana. 
Nov televizijski format „Pop idol” svake sledeće godine imao je sve više glasača, više i od američkih predsedničkih izbora. Žanr rijaliti programa transformisao je društva u negativnom smislu i potpuno izmenio televizijske koncepcije pretvorivši život na planeti u zabavu i voajerstvo. Zar je iko mogao da nasluti kako će film „Milioner” na indijski način, proći svetom kao uragan, zaraditi preko 400 miliona dolara, dobiti osam Oskara... 


Stiv Džobs nije izmislio mp3 plejer, ali ga je revolucionarno osvežio. Prvobitno plejeri nisu bili ni „seksi” ni moderni. Danas nema tinejdžera na svetu koji nema iPod. Svaki anonimni muzičar sada može da postavi svoje delo i sam sebe lansira u zvezde. Ali, zato su deca sve asocijalnija jer slušaju muziku umesto da razgovaraju.
Lansiranje „Facebook”-a 2004, čiji je osnivač harvardski student Mark Zakerberg, najveći je pronalazak posle otkrića telefona. Radoznali svet dobio je internet enciklopediju, popularnu „Vikipediju”, kompanija „Apple” lansirala je iPhone, a promovisan je i popularni „You Tube”. Dokumentarno ostvarenje američkog reditelja Majkla Mura „Farenhajt 9/11” dobilo je Zlatnu palmu i ostaje veliko svedočanstvo o događaju od 11. septembra 2001. godine .

Svet se suočio sa najstrašnijim padom društvenog morala kad je 2009. televizija skoro direktno prenosila poslednje dane, smrt i sahranu pobednice jednog rijaliti programa, Britanke Džejd Gudi. Društvene mreže preuzele su primat od pornografije. Radiju je trebalo 38 godina da stekne svog 50-milionitog slušaoca, dok je FB za manje od devet meseci dostigao sto miliona korisnika, a 93 procenta studenata na svetu ima svoje profile na mrežama. Na početku postojala su samo tri: „Geocities”, „The-Globe”, „Tripod”, a samo nekoliko godina kasnije „Friendster”, „My Space”, „LinkedIn”, „Tumblr”, „Twitter”... Sledeća faza je potpuna involviranost digitalne tehnologije i kreativne industrije u medije, modu, muziku, zabavu, obrazovanje, književnost, umetnost.. 


Šta se dogodilo pre? 


Šezdesete su same po sebi bile turbulentne, što se osetilo u svetu zabave, roka, mode i globalno velikih društvenih promena (era marševa i borbe za građanska prava) kao i tranzicije kulturnih vrednosti. Svet je dobio novi seks simbol Rakel Velč, na Brodveju je održana premijera mjuzikla „Kosa”, televizijska premijera „Ulice Sezam”, otkriven je prvi internet... Kraj šezdesetih obeležili su astronaut Nil Armstrong kao prva osoba koja je kročila na Mesec, revolucionarna transplantacija srca koju je izveo kardiohirurg Kristijan Bernard, „čupavci” iz Liverpula, legendarni „Bitlsi”, pokorili su Ameriku. Njihovi ostrvski rok rivali „Rolingstounsi” objavili su jedan od najvećih hitova svih vremena „I Can't Get No Satisfaction” s kojim su zauvek osvojili svet. Održan je i trodnevni „Vudstok” festival „slobodne ljubavi” i mira kome je prisustvovalo pola miliona ljubitelja roka. Pojava Džimija Hendriksa na „Vudstoku”, dramatično je uticala na hipi pokret jer je značila početak kraja tih ideala. Hendriks je tumačen kao politički buntovnik, što zapravo nije bio. Rođen kao Kasijus Klej, kasnije je promenio ime u Mohamed Ali, svojom pobedom nad velikim rivalom Sonijem Listonom i osvajanjem titule svetskog šampiona u teškoj kategoriji, „brbljivac iz Luisvila”postao je planetarna zvezda.


Narednu deceniju obeležio je pronalazak flopi diska, raspad „Bitlsa” i pojava Zigija Stardasta, egzotičnog, androgenog alter ega Dejvida Bouvija. „Groznica subotnje večeri” je kultni film u kome su glumac Džon Travolta i grupa „Bee Gees” iznova napravili disko preokret i postali globalni dens fenomen. To je najprodavaniji nosač zvuka svih vremena. Danas nema Rusa koji nije pročitao „Majstora i Margaritu” Mihaila Bulgakova, književno remek-delo koje je bilo zabranjeno u Staljinovo doba, odnosno žene koja nije doživela fantazije o seksualnoj slobodi Erike Džong iz romana „Strah od letenja”. Raspevane i razigrane Mapetovce zavolela je čitava planeta. 
Osamdesete su, između ostalog, karakteristične po tragičnoj smrti Džona Lenona. „Sadašnji svet je drugačiji, nije kao šezdesetih”, izjavio je Lenon pre tragičnog kraja. Svet se zaista promenio i najavio mračnu stranu populističke opsesije slavnima. 


Lansiran je MTV, globalni brend ubedljiv kao „Coca Cola” i „Nike”, prvi televizijski kanal totalno posvećen muzici posle koga je video-materijal postao važan koliko i zvučni. 


Održalo se i kraljevsko venčanje princa Čarlsa i Dajane Spenser. Dogodila se premijera „Dinastije”, televizijske sapunice o Karingtonovima. Majkl Džekson snimio je album „Thriller” i postao svetska muzička ikona. Glumac Rok Hadson umro je od AIDS-a, do tada nepoznate bolesti, ali pred smrt je ipak javno otkrio svoju seksualnu orijentaciju.


U filmu „Endless Love” prvi put se pojavio Tom Kruz čija blistava karijera traje do današnjih dana. Jedna od najvećih živih rok legendi Brus Springstin „lansirao” je pesmu „Born in the USA” (Rođen u Americi) koja je već decenijama njegova „lična karta”. Ne bismo izdvojili ovaj nesumnjivi hit da on sa sobom ne nosi kontroverzu. Tekst govori o vijetnamskom veteranu koji živi na ivici siromaštva... Ponesen spominjanjem Amerike u naslovu, tadašnji predsednički kandidat Ronalad Regan, koji nikad nije pokazivao empatiju, pesmu je uvrstio u svoju kampanju i izazvao globalni podsmeh! Još jedan uspešan singl, „Material Girl”, lansirao je Madonu u najuspešniji pop brend modernog doba.


Jedan od najvećih filantropskih događaja svih vremena, ali i trenutak od kada je pop muzika postala isključivo šou-biznis, odigrao se na Vembliju. Koncert „Live Aid” organizovao je Bob Geldof i uneo radost u milione domova širom sveta sakupivši preko 50 miliona funti u dobrotvorne svrhe. 


Muziku devedesetih obeležio je singl „Smells Like Teen Spirit” koji je bend „Nirvanu” katapultirao u sam svetski vrh. Težak miks metala i panka, etabliranje „grandža” u modi i muzici predstavljaju simbol izgubljene „generacije X”. Neverovatan meteorski uspeh ostvario je i tinejdžerski pop fenomen „Spice Girls”, prvi ženski bend u dominantnoj eri muškaraca. Kombinacijom popa i repa uspešno su slale moćnu „žensku poruku”.


Devedesete svoj nezaborav duguju i Šonu Faningu i njegovom izumu servisa „Napster” za slobodno, legalno daunloudovanje ili „skidanje” muzike, kao i rađanju R&B ikone u liku i delu pevačice Bijonse Nouls. To je bio kraj tradicionalne ere dotad poznatih muzičkih formata, a neprikosnovena zvezda novog veka uspela je da se pedeset godina od rođenja roka kao jedina žena nađe u vrhu američke top-liste.


Otkriven je i fenomen „kisele kiše”, kao ozbiljan ekološki problem za budućnost planete. Čuvena NBA zvezda Medžik Džonson povukao se iz košarke kad je obelodanio da je HIV pozitivan. 


„Swatch” satovi postali su nezaobilazan modni detalj, dok su radnje i multikulturalne reklame modne kuće „Benetton” zasijale po čitavom svetu.


Nuklearna katastrofa u Černobilju ostavila je dugoročno razorne efekte po zdravlje ljudi kako tadašnjeg Sovjetskog Saveza, tako i ostatka evropskog kontinenta.


Svet je dobio Doli, prvu kloniranu ovcu. 


Film „Titanik” sa Leonardom di Kaprijem i Kejt Vinslet ostvario je najveću zaradu svih vremena.


Kreiran je „World Wide Web”, novi internetski pristup za putovanje planetom. Personalni kompjuteri preplavili su planetu početkom osamdesetih. Nove tehnologije i slobode globalno će promeniti socijalne karakteristike država.


Mediji su bili opsednuti fenomenom „ virtuelnog ludila” (Virtual Insanity) i svetskim šahovskim velemajstorom Garijem Kasparovom i njegovom trijumfom u partiji sa IBM Deep Blue superkompjuterom.

Život je svetu zagorčao fenomen „ludih krava”, ali i nova perspektiva državničkog autoriteta uzdrmanog aferom u Beloj kući i Monikom Levinski.

Zatim su planetarni televizijski svet pokorili gangsterska drama „Sopranovi”, krimi format„Zakon i red”, britanski glumac Rouen Atkinson i apsurdni humor „Mister Bina”, „Crne guje”... Tu je i kultni hit Dejvida Linča „Twin Peaks”, a „Čuvari plaže” su kao ostavštinu za budućnost plasirali seksi Pamelu Anderson. Tinejdžerka sapunica „Beverlly Hills” bila je popularna na čitavoj planeti i utemeljila je karijere Šenon Doerti, Luka Perija, Tori Speling. Neke serije beležile su decenije emitovanja, kao što su „Dosije X”, „Kozbi šou”, „Vil i Grejs”, „Prijatelji”... Veliku kontroverzu izazvali su animirani filmovi sa MTV-ja „Bivis i Bathed” i „Saut Park” koji su promovisali tinejdžerski bunt prema roditeljima i nastavnicima U svet sedme umetnosti svojim epskim vesternom „Ples sa vukovima” etabliran je jedan od najproduktivnijih glumaca Holivuda Kevin Kostner, snimljena je romantična komedija „Zgodna žena” koja je nepoznatu Džuliju Roberts lansirala među zvezde. 

Glumačka bravura Entonija Hopkinsa kao Hanibala Lektora u filmu „Kad jaganjci utihnu”, postaće najprepoznatljivije glumačko ostvarenje svih vremena.

Animirano Diznijevo ostvarenje, spektakularan hit „Lepotica i zver”, jedan je od tri filma koji su distributerima doneli najveću zaradu svih vremena. Song u interpretaciji pevačice kristalnog vokala Vitni Hjuston iz filma „Telohranitelj”, postigao je ogroman uspeh i postao večni hit. 

 

Fenomen supermodela 


Manekenke koje su se pojavile početkom devedesetih, osvojile su status supermodela. Sindi Kraford ima najslavniji mladež u istoriji čovečanstva, a slavu je stekla nezaboravnom reklamom za „Pepsi”. Pokušala je da se ostvari u svetu glume, ali na sreću svih nas vratila se pokazivanju svoje lepote. Klaudija Šifer imala je preko 500 naslovnih strana, a između ostalog ostala je zapamćena po petogodišnjoj vezi sa proslavljenim iluzionistom Dejvidom Koperfildom. Lindu Evanđelistu pamtimo po izjavi da ne ustaje iz kreveta bez 10.000 dolara, a Helenu Kristensen po golišavom učešću u video-spotu Krisa Ajsaka „Wicked Game”. Kejt Mos bila je često kritikovana zbog svoje anoreksične figure, ali ipak je jedna od najuspešnijih manekenki modernog doba. Čitav svet i danas zna ko su Tajra Benks, Eva Hercigova, Kristi Tarlington, Stefani Sejmur...

Digitalna era


Kao što je industrijska revolucija započela pronalaskom parne mašine, digitalna je vođena sa dva genijalna pronalaska: personalnim kompjuterom i internetom. Pronalaskom i širenjem World Wide Web-a (www) i kućnih kompjutera (PC), pristup javnosti internetu je sa 3.500 poslednjih decenija porastao na više od dve milijarde korisnika interneta. Na početku bilo je samo 700 vebsajtova, a na kraju iste godine preko deset hiljada. Kao rezultat svega 1994. rodio se potpuno novi medij. Izvesni Džastin Hol kreirao je vebsajt gde je pisao o ličnim aktivnostima. Tako je iz fraze veblog nastala skraćenica „blog”, nova forma iskazivanja misli, zapažanja i individualne imaginacije. Ovaj veliki obrt posledica je kontinuirane revolucije u biznis komunikaciji. Najbolji primer je kompanija „microsoft” čiji se operativni sistem nalazi u preko 80 procenata kompjutera u svetu. Šta smo radili sa rukama kad nismo imali „pametne” telefone? Kako smo „traćili” vreme kad nije bilo FB i „Tvitera”? 
I u novoj eri primarna uloga čovečanstva biće ista kao i pre dvadeset godina. Inovacije će podstrekivati mogućnosti, imaginaciju, kreativnost. Kako je govorio Stiv Džobs - da bi bilo što više različitih mišljenja.

Najprodavanije knjige 


Bez reklame, samo po preporuci: 

Sedamdesetih: „Ljubavna priča” Eriha Sigala i „Žena francuskog poručnika” Džona Faulsa.

Osamdesetih: „Bornov identitet” Roberta Ladlama, svi romani Sidnija Šeldona.

Devedesetih: „Mostovi okruga Medison” Roberta Džejmsa Volera. 

Dvehiljaditih: „Davinčijev kod” Dena Brauna i istorijski roman Haleda Hoseinija o Avganistanu „Lovac na zmajeve”. 

Filmski bum 


Samo neki od najpopularnijih:
„Kum I” i „Kum II”, „Paklena pomorandža”, „Ratovi zvezda”, „E.T. vanzemaljac”, „Briljantin”, „Let iznad kukavičjeg gnezda”, „Lice sa ožiljkom”, „Full Metal Jacket” (remek-delo Stenlija Kjubrika), „Umri muški”, „Amadeus” (Beč iz 18. veka u viđenju Miloša Formana), „Blade Runner” (Harison Ford kao robot sa ljudskim likom), jedan od najboljih filmova o gangsterima „Dobri momci” Martina Skorsezea, ostvarenje „Reservoir Dogs” Kventina Tarantina, filmsko remek-delo „Šindlerova lista” Stivena Spilberga, „Bekstvo iz Šošenka”, jedna od najboljih adaptacija romana Stivena Kinga, „Seven” (film o sedam smrtnih grehova), „Trainspotting”, bez dileme jedan od kultnih blokbastera ne samo devedesetih, „Matrix” (ambiciozna naučna fantastika, mitovi, filozofija, specijalni efekti), Tarantinove „Petparačke priče” i fenomenalne uloge Semjuela L. Džeksona, Ume Turman, Džona Travolte... Hitovi novog milenijuma: „Gladijator”, „Gospodar prstenova”, „Pijanista”, „Uhvati me ako možeš”, „Pirati sa Kariba”, „Devojka od milion dolara”, „Betmen”, „Planina Broukbek”...

Zlatnu eru Holivuda čine sedamdesete kad su filmovi odisali inteligencijom zbog koje uvek mogu da se gledaju: „Francuska veza”, „Veliko bekstvo”, „Žaoka”, „Kineska četvrt”, „Ajkula”, „Poslednji tango u Parizu”, „Lovac na jelene”, „Apokalipsa”, „Kabare”... 
Holivudski i drugi skandali 


Hipi snovi tragično su srušeni 1969. kada je neuspešni muzičar Čarls Menson koristeći psihodelična sredstva slobodnu ljubav pretvorio u orgije, silovanja, nasilje, ubistva... Frontmen benda „Nirvana” Kurt Kobejn doživeo je sa planetom ljubav na prvi pogled, ali je kratka romansa okončana njegovim samoubistvom. Nasilno ponašanje reditelja Romana Polanskog i silovanje trinaestogodišnje devojčice, razlog su zbog čega i danas ima zabranu ulaska u Ameriku, ali ipak je dobio Oskara za „Pijanistu”. Trougao Aniston-Pit- Džoli ni danas nije baš razjašnjen. Da li su Bred i Andželina vodili ljubav dok je on još bio u braku sa Dženifer? Brak Hjua Granta sa Elizabet Harli raspao se kad je glumac uhvaćen sa prostitutkom. Najvećoj zvezdi američkog fudbala O. J. Simpsonu počelo je suđenje za ubistvo bivše žene i prijatelja, od koga su mediji pravili senzaciju. Neopravdano je oslobođen optužbe, ali greška je kasnije ispravljena.


Sportski skandali


Tragičan skandal sa Olimpijskih igara u Minhenu 1972. kad su pripadnici organizacije „Crni septembar” prvo oteli 11 izraelskih sportista, a potom ih i ubili, ne može biti zaboravljen.


Tragedija na fudbalskoj utakmici Juventus-Liverpul koja je odigrana na belgijskom stadionu Hejsel, ostaće upamćena po srušenim tribinama kad je 39 navijača poginulo, a 6.600 povređeno. Budući da su to izazvali navijači Liverpula, sledećih pet godina bile su im zabranjene posete internacionalnim utakmicama.


Najveći sprinter svih vremena, Kanađanin Ben Džonson, diskvalifikovan je sa Olimpijade u Seulu jer je koristio zabranjene suplemente (postavio svetski rekord na 100 metara). Zlatnu medalju dobio je Karl Luis. Olimpijski šampion u skokovima u vodu Greg Luganis priznao je da boluje od AIDS-a. Dugo je sebično čuvao tajnu od svojih kolega. Prilikom jednog skoka, povredio se i krvave glave vratio u bazen!? Svi koji su skakali posle njega bili su u ogromnom riziku, ali sve je srećom prošlo bez posledica. 


Kontroverzni bokser Majk Tajson odgrizao je deo uha svom protivniku u ringu Ivanderu Holifildu i posle treće runde bio diskvalifikovan.


Čak i fudbalske analfabete pamte finale Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. kad je francuski reprezentativac Zinedin Zidan posle „uvredljivog” komentara Italijana Marka Materacija glavom udario italijanskog igrača . Tim skandalom svoju zemlju ostavio je bez trofeja koji su uzeli Italijani. 

Kultura / Kultura
19657438 1688990608062805 1149087492446505057 n

ZNAMENITA DELA SRPSKOG SLIKARSTVA - Engleskinje u Parizu, Sava Šumanović

Unnamed

Otvaranje izložbe SVEN MARQUARDT – ‘’Future’s Past’’

333 1939 cccr

Seoska inspiracija slavnog slikara

Velikic

Koliko smo spremni da pogledamo u sebe

Pastor

Umetnik sa stavom