Kultura / Kultura
Lankaster

Visoki napon

Bert Lankaster bio je genijalan u svim žanrovima. Karakterisala ga je prirodna lakoća igre i harizma kojom je sa filmskog platna isijavao kako vrelinu, tako i mirnoću intime

Piše: Slavica Pejković Foto: Press

Samo nekoliko holivudskih zvezda posedovalo je taj veličanstveni „paket”: akrobatske veštine, fizičku snagu, mišićavo, besprekorno izvajano telo, visinu, uličnu inteligenciju, ozbiljne ambicije, političku svest, tradicionalnost, zbunjenost, šarm, ljudskost, plavu talasastu kosu, isklesane crte lica, najplavlje oči Holivuda... Iako krupan, zahvaljujući dugogodišnjem bavljenju gimnastikom kretao se elegantno. Sve je to u njegovoj glumačkoj karijeri rezultiralo brojnim ulogama, a za pojedine je dobio najprestižnija glumačka priznanja. Svaki njegov gest bio je nekako veličanstveniji od uobičajenog, a svaka reč izgovorena besprekornom dikcijom, imala je veću težinu od ostalih. Holivud ga je poštovao i dodelio mu brojne nadimke koji su sve govorili: „Grčki heroj”, „Skulptura”, „Božji sin”, „Natčovek”... Publicistkinja Kejt Bedford u biografiji o Lankasteru „Burt Lancaster: An American Life” nastaloj posle dugih razgovora sa glumčevim kolegama, prijateljima i novinarima, bila je impresionirana njihovim razmišljanjima i zaključila da je on zaista bio klasičan muški ideal snage dinamita i elegancije u kog ste na platnu jednostavno „morali” da gledate.


Kad se 1950. godine pojavio u svoj svojoj veličini, neustrašivosti jednog gimnastičara, svi su rekli kako je isuviše „sirov” da bi ikad postao šik!? Ipak, kako je vreme prolazilo, sirovost se preobrazila u „zanimljivost”, a samim tim i njegova karijera postajala je ambicioznija. Bilo je jasno da je to glumac koji promišlja, istražuje i pomera granice, uz sav pripadajući rizik da nekonvencionalnim ulogama izgubi svoje obožavaoce. 


Nebrušeni dragulj


Poreklom iz porodice irskih protestanata (rođen 1913. godine) odrastao je u istočnom Harlemu, kao i legendarni Džejms Kegni. Poput mnoge dece iz tog sirotinjskog kraja, bio je pod zaštitom crkvene institucije koja je inače pomagala imigrantima da se organizuju u okviru svoje zajednice. Bio je najmlađi od četvoro dece u porodici kojoj je nedostajalo sve osim ljubavi. Pomagao je porodici raznoseći novine i čisteći cipele, a od najranijeg detinjstva voleo je mnogo da čita i ta navika ostala mu je tokom čitavog života.


Uživao je u filmovima, posebno u onim Daglasa Fernbaksa. Gluma tada nije bila njegov cilj. Želeo je da bude operski pevač, ali pubertetske promene u glasu zauvek su odagnale taj san. Na Njujorškom univerzitetu studirao je gimnastiku, ali ubrzo je otkrio i svoj talenat za glumu uspešno balansirajući između muževne ljubavi prema sportu i sedme umetnosti. Više je voleo da se izrazi svojim mišićima nego emocionalno, otvoreno prezirući metod glume po Stanislavskom. Svoje društveno opredeljenje pomerao je ka levici, progresivnim i reformističkim stavovima. Ipak, bilo mu je dosadno, pa se uskoro sa svojim kolegom pridružio akrobatama iz jednog putujućeg cirkusa. Posle napada na Perl Harbur napustio je cirkus i prijavio se u vojsku. Kad je ispunio svoju domovinsku dužnost, otišao je u Njujork i dobio ulogu u niskobudžetnom filmu „The Sound of Hunting”. Zadovoljstvo pojavljivanjem na platnu trajalo je kratko, ali dovoljno dugo da bivšeg akrobatu primete u Holivudu. Ubrzo ga je „pod svoje” uzeo producent Hol Valis. Lankaster se pojavio u neka tri beznačajna filma, pre zvaničnog debija 1947. godine u ostvarenju „The Killers” gde je pokazao svoju telesnu snagu i neverovatnu senzualnost.

 

Izvan holivudskog kalupa 


Postojao je trač o njegovom neortodoksnom seksualnom životu (o čemu FBI i dalje ima dosije). Govorilo se da je bio kompulzivni ženskaroš, žene je samo „skidao i uzimao”! Instinktivno je to radio, kako je pričala Suzan Sarandon, jer mu je bila strana činjenica da žena može i sama da se „preda”!? Muškarac koji je ljubavnom scenom na plaži sa Deborom Ker šokirao svet u kultnom filmu „Odavde do večnosti” iz 1953. godine, nikada zapravo nije pokazao svoju emotivnu ranjivost. Nije pričao o svojoj porodici, petoro dece i ženi alkoholičarki kojoj je bio odan sve do razvoda. Živeo je divlje, raskalašno, uživao u svim prednostima orgija i delio žene sa svojim prijateljima... Imao je široke apetite, bio je krut, često drzak. Umeo je da bude i te kako ljubazan i velikodušan, odan prijateljima, a istovremeno indiferentan prema holivudskoj igri moći, otvoreno ignorišući tuđe mišljenje.


Dobro je osetio šta treba posleratnom Holivudu pa je sa bivšim glumcem Haroldom Hektom i piscem Džimijem Hilom već 1945. godine osnovao sopstvenu produkcijsku kompaniju koju je nazvao po svojoj ženi „Norma”. Pravili su dobre filmove poput „Vrati se mala Šibo” (1952), „Tetovirana ruža” sa fenomenalnom Anom Manjani (1955), kao i još mnogo profitabilnih, avanturističkih ostvarenja. Ipak, danas Lankaster nije zapamćen po ambicioznoj glumačkoj bravuri i refleksiji ljudskog ego tripa u filmu „Birdman from Alcatraz” (1962) nego po blokbasterima koji su punili produkcijske kase gde je negovan kult klasika, remek-dela „crnog” žanra uz njegov široki osmeh prepun sjajnih, belih zuba.


Sa godinama, kako je gubio mišićnu snagu, njegovi kasniji filmovi postajali su prilično dirljivi. Kad je slavni torzo bio samo prošlost, a car više nije bio go, sve se više isticao njegov fenomenalni glumački izraz.
Ostavljao je snažan utisak na okolinu, ali nije podnosio da ga „stavljaju” u kalup, pa je zato i ostao jedinstven. Iako su mu pristajale uloge „loših” momaka, on je želeo nešto više i raznovrsnije: bio je ambiciozni suprug Barbare Stenvik u filmu „Sorry, Wrong Number” ili doktor alkoholičar u „Vrati se mala Šibo”, u ulozi koja je inače pisana za Bogarta! 


Svoj glumački vrhunac doživeo je 1953. godine sa filmom „Odavde do večnosti” koji je dobio brojne Oskare. Film je ušao u istoriju sedme umetnosti i postao slavan jer je prvo, „u život” vratio posustalog Frenka Sinatru, ali svakako i zbog čuvene scene poljupca. Lankasteru je doneo prvu od četiri nominacije za Oskara i prvu od tri nagrade Udruženja filmskih kritičara iz Njujorka za najboljeg glumca.


Uprkos tome što ga je pratila reputacija da je težak za saradnju, vladalo je nepodeljeno mišljenje da je i posle samo jednog filma znao mnogo više od drugih. Nije bilo iznenađenje kada se oprobao i kao reditelj sa ostvarenjem „The Kentuckien” (1955) gde je promovisao kasniju glumačku legendu Voltera Mataua i 19 godina posle toga režirao „The Midnight Man”.


Kad je radio svoju produkciju, uvek je birao partnere „teške holivudske kategorije”: Kupera, Kertisa, Gejbla... Ipak, najjači utisak ostavio je kao partner Kirka Daglasa u legendarnom vesternu „Obračun kod OK korala”. Još jedan film doneo mu je veliku slavu - „Sweet Smell od Success” (1957). Iako nije bio bioskopski hit, Lankaster je zaslužio kultni status igrajući okrutnog kolumnistu. Za ulogu u blokbasteru „Elmer Gantry” dobio je Oskara. Bio je zvezda sa elektricitetom, oličenje integriteta, moći i profesionalizma.


Nedostatak pravih izazova vratio ga je na pozorišne daske. Kasnije uloge bile su epizode, ali veoma plaćene jer je toliko koštao njegov filmski status. Ako njegovo ime nije više donosilo zaradu i dalje je bio tražen. Kad Bertoluči nije mogao da ga plati, on je to uradio besplatno. Veliki povratak imao je 1981. godine sa filmom „Atlantic City” gde je prvi izbor bio Robert Mičam. Lankaster je po četvrti put nominovan za Oskara, koga bi i dobio da nije bilo Henrija Fonde i sentimentalnosti Akademije!? Posvetio se radu na televiziji i mini-serijama, sve dok ga problemi sa srcem nisu udaljili od glume . Umro je u oktobru 1994. godine.


Što se tiče ljubavnih afera, bio je veoma diskretan. Bedfordova je otkrila vezu sa Šeli Vinters, a kada je reč o porodici, svoju intimu nije iznosio u javnost. Sve što je tokom života imao da kaže, rekao je u filmovima. Nekad je zauzimao poziciju u koju je verovao, a nekad je igrao sopstvenog „đavoljeg advokata”.

 

Kultura / Kultura
Unnamed

Otvaranje izložbe SVEN MARQUARDT – ‘’Future’s Past’’

333 1939 cccr

Seoska inspiracija slavnog slikara

Velikic

Koliko smo spremni da pogledamo u sebe

Pastor

Umetnik sa stavom

Danka

Boje orgonske energije