Lepota i zdravlje / Fitnes
Zdravlje tema multipla skleroza 500

Bolest koja napada nervni sistem

Multipla skleroza sve je češća bolest, a ljudi ne znaju baš mnogo o njoj. Podmuklo napada ćelije nervnog sistema i time postepeno dovodi do invaliditeta. Obolelima onemogućava da nastave sa uobičajenim načinom života

Piše: Maja Jovanović Foto: press

Kao autoimuno oboljenje, multipla sklerozu karakterišu zapaljenjske i neurodegenerativne promene koje zahvataju mozak i kičmenu moždinu. Bolest klinički može da se ispoljava vrlo različito, od blagih do vrlo teških formi koje dovode do invaliditeta. Često prođu godine i godine da se postavi dijagnoza, jer postoje i druga stanja koja imaju slične simptome. Zato samo stručne osobe mogu da izvedu odgovarajuće testove i utvrde da li su određeni simptomi zaista pokazatelj da se radi o multipla sklerozi.

Multipla skleroza najčešće se javlja kod osoba između dvadeste i četrdesete godine života. Njena učestalost u našoj zemlji iznosi 60 obolelih na 100.000 stanovnika, a prema najnovijim procenama u svetu od multipla skleroze boluje oko dva i po miliona ljudi., Imajući u vidu navedeno, ova bolest predstavlja najčešći neurološki netraumatski uzrok invaliditeta kod mladih i odraslih osoba. Specijalista neuropsihijatar dr Jelena Drulović godinama se bavi proučavanjem ove bolesti. Rođena je Beograđanka, gde je i diplomirala na Medicinskom fakultetu 1983.godine. U januaru 1986. godine postala je član Neurološke klinike Kliničkog centra Srbije. Danas radi kao načelnik odeljenja za multipla sklerozu i druge imunsko-posredovane bolesti CNS-a (centralnog nervnog sistema) Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Pravi je sagovornik na temu o bolesti koja se u današnje vreme sve češće pominje.

Istorija ove izuzetno podmukle bolesti seže još u XIV vek, kada se beleže prvi pacijenti oboleli od multipla skleroze. Međutim, francuski neurolog i patolog Žan Martin Šarkot, koji se smatra ocem moderne neurologije, poslednjih trideset godina devetnaestog veka prvi je detaljno opisao povezanost između patoloških promena u mozgu i kliničkih manifestacija u tri slučaja obolelih od multipla skleroze.

Po rečima neuropsihijatra dr Jelene Drulović, za nastanak ove bolesti neophodno je postojanje i genetske predispozicije. Reč je o poligenskom tipu nasleđivanja, što znači da nastaje kao posledica nasleđivanja skupa različitih gena koji omogućavaju da se bolest razvije. Na pitanje kako multipla skleroza utiče na psihičko stanje obolelih, naša sagovornica odgovara:
„S jedne strane, pedeset odsto obolelih od multiple skleroze ima kognitivne (neurološke) poremećaje. Pored toga, oko 50 procenata obolelih je depresivno, a nešto manji postotak ispoljava anksioznost. Za obolele je izuzetno značajno da imaju psihosocijalnu podršku, pre svega od najbližeg okruženja (porodica), a takođe i od kolega na radnom mestu. Ukoliko studiraju, od profesora i kolega, prijatelja i članova šire društvene zajednice. Diskriminacija kojoj su izloženi u okruženju nešto je na šta se pojedinci žale i što dodatno remeti njihov kvalitet života“.

Na radnu sposobnost osoba sa multipla sklerozom često loše utiče njihova fizička onesposobljenost i postojanje kognitivnih poremećaja. Oni kod oko 50 odsto bolesnika sa multipla sklerozom mogu da se odnose, najčešće, na poremećaje pamćenja, koncentracije i pažnje. Ovim bolesnicima je nekada potrebno da se uslovi na radnom mestu prilagode njihovim mogućnostima, odnosno ograničenjima. Takođe, dešava se da su nekada bolesnici izloženi diskriminaciji, tako da oni, bojeći se toga, svojim poslodavcima najčešće i ne prijavljuju bolest.
„Srbija je od 2005. godine počela da obezbeđuje primenu lekova koji modifikuju prirodni tok multipla skleroze. Njihova cena je vrlo visoka i iznosi oko deset hiljada evra godišnje. Nažalost, s obzirom na ograničene finansijske mogućnosti, u Srbiji se primenom ovih lekova o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije leči samo oko desetak odsto obolelih. Država takođe omogućava fizikalni tretman u rehabilitacionim centrima jednom godišnje, ali opet samo za ograničeni broj bolesnika sa težom formom bolesti“, kaže doktorka Drulović i navodi:
„Prema poslednjim podacima u Srbiji je bolesno oko pet hiljada ljudi, a u svetu oko dva i po miliona. Prema analizama koje smo obavljali, učestalost bolesti je devedesetih godina prošlog veka bila 41 oboleo na 100.000 stanovnika, a pre godinu dana oko 65 na isti broj stanovnika. Mišljenja smo da je ovaj porast broja obolelih, koji je prisutan u celom svetu, pre svega zasnovan na boljoj i bržoj dijagnostici multipla skleroze“.

Sa neuropsihijatrom dr Jelenom Drulović razgovarali smo i o tome kako savremeni načini lečenja deluju na ovu bolest. 
„Savremena terapija multipla skleroze obuhvata dva segmenta. Prvi je tretman akutnih relapsa (pogoršanja bolesti) primenom kortikosteroida kratkotrajno. Ukoliko se radi o teškim relapsima kod kojih nije postignut povoljan efekat steroidnom terapijom, sprovode se terapijske izmene plazme. Drugi segment podrazumeva primenu lekova koji povoljno modifikuju prirodni tok bolesti, i to isključivo kada su u pitanju relapsne forme multipla skleroze. Na taj način postiže se smanjenje učestalosti relapsa i usporenje progresije bolesti“, navodi naša sagovornica i dalje ističe: „Nadam se razvitku tehnika kojima će se smanjiti broj obolelih, kao i da će se lečenje osoba koje se već bore sa ovom opakom bolešću podići na viši nivo“.

Kako je navela u razgovoru, lekovi i terapije podrazumevaju određena novčana sredstva, pa je time borba sa multipla sklerozom u našoj zemlji dodatno otežana. U nastavku vam donosimo životnu priču žene kojoj je dijagnostikovana multipla skleroza. 

Borbom do novog - starog života

Novosađanka Sofija P. pre više od jedne decenije saznala je da boluje od multipla skleroze. Kada je čula da lek ne postoji i da je neminovno da će nakon nekog vremena uslediti invaliditet, bila je očajna. Neko vreme provela je “sabirajući svoje misli” i definitivno rešila da se ne predaje. Počela je da se bori i bila isto toliko nemilosrdna prema multipla sklerozi, koliko i ona prema njenoj “glavi”. Rešila je da lek pronađe u prirodi, jer ju je priroda iz nekog razloga i dovela u ovo stanje. Bar je ona to tako doživela. Sa sestrom je otišla u Institut za topolarstvo, gde je pronašla mnoštvo lekovitih biljaka. Međutim, njoj je bila potrebna samo jedna - aloja vera. Tačnije, njen sok i injekcije, jer su joj potvrdili lekovito dejstvo ove biljke koja omogućava istrošenim ćelijama da se obonove, nahrane i ožive. Sofija je počela da pije pola litra soka od aloje dnevno. I čekala da počne da deluje. I čekala... Pomišljala je da prestane sa terapijom, pošto pomaka nije bilo. Prolazila je kroz razne faze. Od očaja, suza, depresije, do želje da nastavi sa uzimanjem aloje. Porodica ju je bodrila. Svi su bili uz nju. Verovali su da će uspeti i to joj je ulivalo dodatnu snagu. Nakon pet meseci počela je da pokreće desnu nogu. Kako nam je rekla, samo je bilo potrebno vreme da ćelije ponovo “ožive”. Dodala je još neke prirodne sokove, masaže i hranila se zdravo. Uskoro se dogodio i potpuni preokret. Ponovo je počela da hoda. U početku teško. Kao dete kada prohoda, nespretno i nesigurno. Zatim sve bolje i bolje. 
Danas ona živi sasvim normalno. Vozi automobil i vratila se svim uobičajenim dnevnim aktivnostima. Mnogima koji vode borbu sa ovom podmuklom bolešću Sofija P. šalje jasnu poruku: nikada se ne predajte! Volja i želja za životom čine čuda! 

Simptomi

Prvi i najčešći znaci koji mogu da ukažu na multipla sklerozu su: nestabilnost pri hodu, akutni razvoj slabosti vida na jednom oku, pojava duplih slika, smetnje sa govorom, vrtoglavice, slabost u rukama i nogama, trnjenje u bilo kom delu lica ili trupa, podrhtavanje ruku, smetnje sa mokrenjem, seksualna disfunkcija. Takođe, i epileptički napadi ponekad mogu da budu jedna od manifestacija multipla skleroze.

Prema poslednjim podacima u Srbiji je od multipla skleroze bolesno oko pet hiljada ljudi, a u svetu oko dva i po miliona.

Za obolele je izuzetno značajno da imaju psihosocijalnu podršku, pre svega od najbližeg okruženja (porodica), a takođe i od kolega na radnom mestu.

Lepota i zdravlje / Fitnes
140177 tamara ratkovic autorka knjige fit u trunoci sa pilatesom ff

FIT U TRUDNOĆI S PILATESOM

Savrsena koza

Put do savršene kože