Ličnosti / Film
Almo

Umetnik koji ruši tabue

Od prvog dana krijere do danas, njegova rediteljska misija je ista, a zasniva se na zabavi, inovaciji i mašti, i protkana je pričom o erotici, tabu temama, nasilju, religiji, granicama, društvu, humoru i neobičnosti. Njih Pedro Almodovar uspešno oblikuje, pričajući nam jezikom kojim mnogi ne govore, koristeći reči i slike o kojima mnogi ćute

Piše: Bojana Lazarević Foto: Press

Njegov prvi igrani film ugledao je svetlost dana, i istovremeno mrak španskih bioskopskih sala, pre tačno 35 godina, a reč je o filmu Pepi, Luci, Bom. Od toga trenutka, veliki španski umetnik i inovator u svetu kinematografije, godinu za godinom počinje da niže nova ostvarenja praćena uspehom, popularnošću i ovacijama, ali i osudama i negativnim ocenama. Pedro Almodovar je danas, zasluženo, jedan od najcenjenijih reditelja čiji filmovi pomeraju granice, pričaju drugačije sadržaje, otkrivaju nove perspektive, a iznad svega su protkani satirom i neobičnim zapletima.
Španac koji je podelio filmsku publiku, rođen je 25. septembra 1949. u selu Kalsada de Kalatrava, a krajem šezdesetih se preselio u Madrid. Ipak, tek 1975, nakon smrti diktatora Franciska Franka, stvoren je prostor za slobodu i stvaranje svih građana, a naročito umetnika. Pokret La movida madrilenja ostvara nova vrata slavnom reditelju koji se već u startu ističe provokativnim temama, erotskim konotacijama, eksplicitnim filmskih idejama.

Autentičan stil sa pečatom buntovnika
Kada pomislite na Almodovara i njegov način stvaranja, verovatno vam u prvi mah kroz glavu prođu reči poput: autentičan, nesvakidašnji, šašav, uvrnut. Ali, niko ne ostaje ravnodušan. Još osamdesetih kada je počinjao, stvarao je mimo klišea i ustaljenih filmskih priča, osvrćući se na špansko društvo koje je trpelo tranziciju, na katolicizam koji je odbacivao slobodoumnost, ali i na lično iskustvo u koje su se svakodnevno upletale sve lepote i brutalnosti tadašnje Španije. Ipak, nijednog trenutka nije vređao svoju otadžbinu, štaviše. U njoj je pronalazio večnu inspiraciju za svoja dela, ne libeći se da javno ističe i njenu ne tako pozitivnu i pohvalnu stvarnost koja, zapravo, vlada u svakom kutku planete, ali o kojoj se malo priča. Posebno se orijentisao na ono što je bilo cenzurisano decenijama, butnovno govoreći o seksu, drogi, alkoholizmu, perverzijama, homoseksualizmu, prostitutkama, transvestitima, trudnim monahinjama, narkomanima, sidi, zlostavljanju.
Međutim, nijedan Almodovarov film nije mračan. Za to je zaslužna velika količina parodije, (crnog) humora, satire i pop umetnosti koja zajedno sa teškim temama stvara filmski paradoks. Ja ne želim da imitiram život u svojim filmovima, želim da ga prikažem onakvim kakav jeste. A u tim prezentacijama, koristim boje koje osećam, iako su one ponekad lažne. Ipak, uvek su tu da prikažu neku emociju, izjavio je jednom prilikom poznati umetnik.

Kritike i nagrade
Budući da se Almodovarove ideje, prema mišljenju mnogih - kako filmskih kritičara, tako i publike, nalaze na granici sa moralom i pristojnošću, značajn broj plodova njegovog rada prati epitet kontroverzan. Velike polemike je izazvao film Veži me! (1989) u kojem je istaknut stokholmski sindrom, jer se glavna glumica, inače rediteljeva muza - Viktorija Abril, zaljubljuje u svog zlostavljača. Filmski kritičari su rekli da je Almodovar skrenuo sa puta izgubivši osećaj za režiju, a negativnoj analizi filma priključila su se i udruženja feministkinja. Slična situacija dogodila se i nakon filmova Visoke potpetice (1991), odnosno Kika (1993). Verovatno zasićen svojim dotadašnjim tematikama, ali i umoran od osuda i nerazumevanja, sa ostvarenjem Cvet moje tajne, Španac daje neku novu dimenziju svom radu, a reč je o psihološkoj drami koja važi za njegovo najpotpunije i najzrelije filmsko delo.
Uprkos različitim mišljenjima stručnjaka i publike, neosporan talenat je ovom umetniku postmodernističkog shvatanja doneo brojna, značajna priznanja, među kojima i najprestižniju filmsku nagradu Oskar - dva puta (četiri puta je bio nominovan). Prva nominacija za Oskara je usledila za film Žene na rubu nervnog sloma (1988), u kategoriji za najbolji strani film, a čak jedanaest godina kasnije ova nagrada stiže pravo u Almodovarove ruke, zahvaljujući filmu Sve o mojoj majci. Godine 2002. film Pričaj sa njom donosi mu dve nominacije za Oskara, u kategorijama za najboljeg reditelja i najbolji originalni scenario, ali samo u drugoj pobeđuje.
Ostale nagrade vredne pažnje su: Zlatni globus (film Sve o mojoj majci proglašen za najbolji film na stranom jeziku, 2002, i Pričaj sa njom - film koji je poneo istu titulu godinu dana kasnije), Bafta, Goja, Cezar, Kanski filmski festival. Danas više od 20 eminentnih filmskih priznanja krasi Almodovarov dom.

Saradnja sa Banderasom
Za holivudski uspeh, ili bar proboj u svetski filmski svet dva, danas, posebno cenjena umetnička prezimena - Banderas i Kruz, nesumnjivo je zaslužan Pedro Almodovar, koji je davne 1982. markantnom Špancu pružio šansu, a potom i nastavio intenzivnu saradnju sa njim, tokom narednih deset godina. U svom debitanskom filmu Lavirint strasti, Banderas ima ne tako značajnu ulogu, ali pet godina kasnije postaje glavna zvezda ostvarenja Zakon požude - prvog Almodovarovog filma u čijem su fokusu homoseksualci. Upravo ovaj film budi najoštrije kritike, jer špansko društvo shvata da film Pepi, Luci, Bom - razuzdana seksualna satira, nije bila slučajnost, već manir. Iako je jasno da španski reditelj iznova pokreće razna društvena pitanja, što ga čini zanimljivim i drugačijim, nije tajna da je smatran površnim i previše modernim, u delikatno vreme, okruženim zarobljenicima Frankovog režima koji su verovali u kvalitetniji vid kinematografije.

Nakon karijere u Americi, u punom sjaju, i tada već stariji i iskusniji, suprug Melani Grifit vraća se mentoru koji ga je proslavio, prihvativši ulogu u filmu Koža u kojoj živim, iz 2011. godine. Iako se nedugo nakon prvih uspeha u Španiji, otisnuo šutem Los Anđelesa, kao i većini glumaca španskog porekla bilo mu je predodređeno da igra latino ljubavnike, dok se sarađujući sa čuvenim šezdesetšestogodišnjim rediteljem, osećao kao kod kuće...
A kako je sve počelo? Tako što je mladi Banderas sa drugovima sedeo ispred Španskog nacionalnog pozorišta, duge kose i sa brkovima, kada mu je prišao Almodovar i rekao: "Imaš veoma romantično lice. Trebalo bi da snimaš filmove. Ćao, ćao!" Ostalo je istorija.

Fatalna brineta - Penelope Kruz
Koliko se njegovo ime vezuje za njeno, toliko se sve češće dešava i obrnuto, tako da danas Almodovar i Kruz, jedno bez drugog ne idu. Bilo kao ispisana slova na filmskom ekranu, ili kao prijateljski par na crvenom tepihu. Čak se i njihove životne priče, u izvesnom smislu, podudaraju. Iako je on odrastao u ruralnoj sredini, a ona u Madridu, oboje potiču iz siromašnih, radničkih porodica, i oboma su za uspeh bili potrebni talenat, upornost i autentičnost. Penelope Kruz je imala zapažene uloge u filmovima: Sve o mojoj majci, Živo meso, Vrati se i Prekinuti zagrljaji, a zajedno sa poznatim kolegom, Banderasom, 2013. je ukrstila snage za potrebe snimanja novog Almodovarovog filma Prolazni ljubavnici. Producent i brat španskog umetnika, Agustin Almodovar, o filmu je, za magazin El Pais, izjavio sledeće: Reč je o grupi ljudi koji su na ivici neizbežnog kraja, o pravoj komediji koja se svrstava u red onih koje je Pedro snimao tokom osamdesetih, sa osveženim i bezobraznim tonom.
Španska glumica ni u jednom svom intervjuu nije krila koliko je zahvalna Almodovaru, kako je on uticao na njen život i karijeru, niti koliko je od malena opsednuta njegovim filmovima: "On je bio najvažnija muška figura u mom životu, fundamentalni deo moje filmske istorije i karijere. Promenio je način na koji posmatram svet", izjavila je lepa crnka jednom prilikom.

Almodovar je postao gej ikona, ali...
Dugo vremena unazad spekuliše se o jednoj očitoj kontradiktornosti vezanoj za Almodovarov život i rad, a to je tema homoseksualizma, čime se posebno bavio filmski kritičar Alberto Mira. Ono što je auditorijumu trn u oku jeste činjenica da se španski reditelj toliko detaljno, i često afirmativno, bavi identitetom homoseksualaca, a pritom nerado priča o svom ili tuđem seksualnom opredeljenju. Ipak, ne čini se tako neobično da neko ko tako otvoreno i provokativno govori o raznim životnim temama, a prvenstveno o onim manje društveno popularnim i marginalizovanim, tako škrto čuva svoje tajne ili mišljenje o određenim fenomenima. Svoje dileme, frustracije ili strahove, reditelj uspešno projektuje kroz sedmu umetnost.
U opusu filmova sa ovom tematikom, Lavirint strasti probija led, a potom slede i neobične priče poput: Uskog prolaza - melodrama o lezbejskoj strasti u manastiru koja se smatra vrhuncem Almodovarovog nepoštovanja religije, Matadora ili Šta sam učinila da zaslužim ovo. Međutim, u filmu Zakon požude, homoseksualnost je istaknuta kao nikada ranije ili kasnije u njegovom radu, a svi su ostali zaprepašćeni količinom promovisane homoseksualne ležernosti. Zapažene su i role lezbejki u Kiki i Visokim potpeticama. Tumačenja su različita, ali ono što je sigurno, jeste da se Almodovar poigrava sa magijom filma i sticajem životnih okolnosti, kroz ekran emitujući sve ono o čemu možda privatno ćuti, dok bez premca kombinuje drugačije stilove i raznovrsne teme. Sa pravom nosi epitet filmskog genija čiji rad može pretrpeti jednak broj pozitivnih i negativnih kritika, ali na koji svako ima barem neki komentar, a niko ravnodušan izraz lica. A to i jeste misija poznatog Španca - šokirati, zaintrigirati, zabaviti.

Ličnosti / Film
Donatella versace penelope cruz (1)

PENELOPE KAO DONATELA! 

16684166 1635835450044988 2562267426323112576 n

HOLIVUDSKI PAR ČEKA BLIZANCE!

Oceans 8 2000

ŽENSKA PLJAČKA STOLEĆA! 

123

Senke nad Balkanom