Ličnosti / Tema broja
Stalking warning signs safety tips 1 661x496

KADA UDVARANJE POSTANE PROGANJANJE

Udvara vam se kolega, a vi to odbijate? Neko vas prati i čeka ispred zgrade samo zato što ne želite da mu odgovorite na poruke kojima vas svakodnevno zasipa? Ovakvi postupci od sada su kažnjivi i deo su izmena Krivičnog zakonika koje se odnose na proganjanje i polno uznemiravanje

PIŠE: NIKOLA TODORIĆ

FOTO: PRESS

Ono što je najvažnije kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakonika jeste to da su takva ponašanja sada prepoznata kao krivična dela, što znači da svako ponašanje koje ima za cilj fizičko približavanje i uspostavljanje kontakta sa drugim licem, a protiv njegove volje, sada je postalo protivpravno i podleže određenoj kazni. Kažnjiva je i povreda dostojanstva drugog lica u sferi polnog života, a koje uz to izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za drugo lice. Ukratko: proganjanje i polno uznemiravanje više se neće tolerisati pod izgovorom udvaranja, zabavljanja i iskazivanja simpatija upravo zato jer je preduzeto protiv volje lica kome je upućeno.

 

DOKAZI SU KLJUČNI

Proganjanje, koje doživljava značajan broj žena u Srbiji, do sada nije moglo biti zaustavljeno i sankcionisano na samom početku, pre nego što dovede do ozbiljnih posledica po zdravlje, a u nekim slučajevima i do ubistva. Definicija ovog krivičnog dela veoma je široka i omogućiće da budu procesuirani i oni oblici proganjanja koji nisu samo fizičko praćenje, odnosno uhođenje neke osobe, već i svi načini na koji progonitelji pokušavaju da uspostave kontakt sa svojom žrtvom korišćenjem društvenih mreža i pravljenjem lažnih profila, takozvanih avatara, instaliranjem određenih programa u mobilne telefone ili kompjutere žrtava. „Proganjanje se može vršiti u jednom širokom spektru raznoraznih radnji kojima progonitelj pokušava da uspostavi vezu sa osobom na koju se usmerio. U taj spektar radnji može da spada i da progonitelj svojoj žrtvi donosi cveće i šalje ljubavne poruke.

Ono što je bitno kod ovog dela jeste to da osobe koje ovo doživljavaju, ne žele bilo kakav kontakt sa progoniteljem i da progonitelj nastavlja da se pojavljuje na svim mestima na kojima su i one, u pozorištu, na žurki, u diskoteci, restoranu, na letovanju, zimovanju, da stoji mesecima ispred zgrade i gleda u prozor žrtve. U jednom slučaju u kome je, na naše veliko iznenađenje, protiv progonitelja pokrenut krivični postupak, devojka je pored ostalih radnji navodila da njen progonitelj crta grafite u obliku očiju koje je prate i da su ti grafiti u delovima ulica kojima ona svakodnevno prolazi”, kaže advokatica iz Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović.

Savet za sve koji doživljavaju proganjanje jeste da sve što vam se dešava dokumentujete kako bi to posle bili dokazi u postupku. To znači da bi trebalo da fotografišete ili snimite progonitelja svaki put kada stoji ispred vaše zgrade ili kada se pojavljuje na istom mestu gde i vi, da vodite dnevnik o tome šta vam se dešava, da načinite print screen svake poruke koju primite od progonitelja, sačuvajte http link ako je to urađeno preko interneta, sve to kažite porodici i prijateljima kako bi i oni mogli da posvedoče. Ova organizacija je do sada savetovala osobe koje su proganjane da ovo delo prijavljuju tužiocima, a ne policiji, jer su u policiji prijavu uglavnom primali policijski službenici koji nisu imali znanja i koji su nažalost, samo izražavali svoje predrasude. Dok još ovo delo ne zaživi, oni savetuju žene da se prvo obrate nekoj od ženskih nevladinih organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć.

RIZIK DRUŠTVENIH MREŽA

Sa pojavom ogromnog broja društvenih mreža preko kojih su naši privatni životi postali dostupni svima, progoniteljima je sada mnogo lakše da vrše ovo krivično delo, jer više ne moraju da budu čak ni u istom gradu, pa ni u zemlji, da bi ga činili. „Sve informacije o osobi na koju su se usmerili, mogu da dobiju ne samo, na primer, na Facebook profilu te osobe, već i preko profila njenih prijatelja i rodbine. U tim slučajevima progonitelji često koriste lažne profile, pa čak i više od jednog, koji je svaki različit (jedan je malo bezobrazan, drugi je fin, treći stalno kritikuje prvu dvojicu). Za mlade devojke, ovo je ozbiljan rizik koji one ne prepoznaju na početku, jer im imponuje da ih neko smatra poželjnim, seksepilnim, očaravajućim. A kada postanu svesne da ta osoba zna svaki pokret koji su tokom dana napravile, onda nastupa strah i veruju da su njihovi progonitelji svemogući.”

Pitali smo Vanju na osnovu čega se utvrđuje da li lice koje proganja ima loše namere, jer znamo da se neki slučajevi završavaju ubistvom, a pre nekoliko godina, u jednom manjem gradu u Srbiji, progonitelj se tokom letnje noći popeo na prvi sprat porodične kuće i preko terase koja je bila otvorena ušao u sobu svoje žrtve i ubio je. Njeni roditelji rekli su novinarima kako su oni mesecima pre toga policiji prijavljivali tog mladića da proganja njihovu ćerku. Policijski službenici su ih razumeli, ali su smatrali da ne mogu ništa da preduzmu.

„Ono što mi zaključujemo iz ovakvih slučajeva jeste to da predstavnici institucija nisu razumeli rizik u kome se devojke i žene u ovakvim situacijama nalaze. Istraživanja u svetu pokazuju da proganjanje žena od strane muškaraca može da dovede do ubistva, dok proganjanje muškaraca od strane žena nema kao rezultat smrtnu posledicu. Ne treba da živimo u zabludi: svako lice koje proganja ima lošu nameru i svoju fiksaciju na određenu osobu, a smatra da ima pravo da radi to što radi, čak i kada mu je više puta rečeno ili napisano da prestane”.

Posebno je važno da znamo i ovo – ako neka žena kaže NE udvaranju, to znači da to udvaranje mora da se prekine. „To šta se dalje dešava, zavisi od odluke žene. Ona može da odluči da prijavi osobu koja i pored njenog jasnog i nedvosmislenog odbijanja nastavlja da joj šalje poruke i zove je telefonom. Pre toga može da blokira telefonske pozive ili poruke od te osobe. Neke žene veruju da će se osoba koja to čini zaustaviti sama od sebe, ali progonitelji se retko kad sami zaustavljaju bez spoljne kontrole, pa žene i devojke koje misle da će se to desiti dovode sebe u veću opasnost.”

PRVA PRIJAVA U BEOGRADU

Pored proganjanja, novi članovi Krivičog zakonika donose i kazne za polno uznemiravanje koje podrazumeva sve oblike verbalnog, neverbalnog ili fizičkog ponašanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi seksualnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Vanja nam objašnjava da to znači da je kažnjivo ne samo seksualno uznemiravanje na poslu, već svuda gde se ono dešava: u školama, na srednjoškolskoj ili studentskoj praksi, na fakultetima, u prevozu, diskoteci, liftu, parku… U Srbiji i dalje imamo predrasude da se seksualno uznemiravanje dešava uglavnom između četiri zida. Slučajevi koji su došli u javnost to su demantovali. Prvi slučaj u kome je podneta prijava za seksualno uznemiravanje desio se pre nekoliko dana u Beogradu, kada je čovek u svojim pedesetim, na autobuskoj stanici, pred svedocima, upućivao komentare seksualne prirode dvema devojkama starosti 16 godina i kada je pred njima palacao jezikom. Srećna okolnost je da su devojke odmah pozvale policiju koja je u konsultaciji sa dežurnim tužiocem odmah podnela krivičnu prijavu. Ovo je bio odličan primer koji je svima onima koji su delo prethodnih dana ismevali u javnosti, pokazao njegovu smislenost.

PROFIL NASILNIKA

Psihološkinja Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra naglašava da su izmene zakona bile nužne da bi se omogućila zaštita svih onih koji su izloženi uznemiravanju, uhođenju ili proganjanju, na bilo koji način, ne samo kada je takvo ponašanje pretnja za život. Izmene određuju šta je zabranjeno ponašanje, nezavisno od ustaljenih obrazaca i kulturnih normi, koje normalizuju i opravdavaju ponašanja kojima se prelaze granice drugih osoba i ugrožava njihovo spokojstvo i sigurnost. Tanja nam objašnjava kakvi su nasilnici. „Oni su uporni, ubeđeni da imaju pravo, da su njihove potrebe centralne i da moraju biti zadovoljene. Ne poštuju žene i smatraju da su one manje vredne, da mogu da im nametnu svoju volju i da su u pravu kada to rade. Zajedničko navedenom ponašanju jeste stav o vlasništvu, duboko ukorenjeno verovanje muškaraca da im žene pripadaju, što patrijarhalna kultura podržava na najrazličitije načine. Istovremeno, oni će često sebe prikazivati kao žrtvu, vešto će obrtati argumente i okrivljavati ženu. U osnovi takvog ponašanja jeste kontrola, zbog čega se uznemiravanje, uhođenje i proganjanje često javljaju ili pojačavaju, prilikom prekidanja partnerskog odnosa ili razvoda.”

PSIHIČKO ZDRAVLJE ŽRTVE

Posledice na psihičko zdravlje žrtve mogu biti različite. Pre svega, narušen je doživljaj opšte sigurnosti, smanjen je osećaj kontrole nad vlastitim životom i svakodnevnim aktivnostima, što vodi doživljaju bespomoćnosti. Prisutna je povišena strepnja i strahovanje, život se organizuje tako da se izbegne ili smanji pretnja. Može biti narušen doživljaj ličnih granica, mogućnost da se iskažu i zastupaju vlastite potrebe i osećanja, smanjen je doživljaj samopouzdanja i poverenje u ljude. Mogu se javiti različita osećanja – strah, stid, krivica, bes. Sve to sužava životni i psihološki prostor, smanjuje mentalnu energiju, preusmerava je sa različitih životnih zadataka i uloga na postizanje sigurnosti, što je dugoročno iscrpljujuće.

POZVATI SOS!

„Ogroman procenat žena, čak 90 odsto, neće prijaviti uznemiravanje ili uhođenje sve dok ono ne postane uporno i ugrožavajuće, ili dok ne počne da ugrožava i druge, za nju važne osobe. Većina žena pokušava da probleme nasilja u partnerskom odnosu reši uz pomoć neformalne mreže podrške – porodice i prijatelja, pre nego što zatraži pomoć nadležnih institucija”, kaže Tanja i podseća da treba imati u vidu da prijavljivanje nasilja i najava napuštanja partnera povećava rizik za bezbednost žene, posebno ako je prisutno kontrolišuće ponašanje i ljubomora. Istovremeno, bilo bi važno unaprediti prepoznavanje ponašanja koja čine elemente psihičkog nasilja, što nije lako u našem kontekstu, gde medijska prezentacija najčešće izjednačava nasilje sa torturom. Zbog toga je važno da žene potraže informacije, da pozovu SOS telefon i razgovaraju o svom iskustvu.

POSTUPAK SE NE POKREĆE TEK TAKO

„Sudska praksa obiluje gestovima pojedinaca koje je bilo vrlo teško kvalifikovati kao radnju bilo kog krivičnog dela, pa su i sankcije često izostajale, iako su posledice bile evidentne i čak zdravstveno ugrožavajuće. Svođenje ovih krivičnih dela, pre svega polnog uznemiravanja, u delu javnosti na neprimerene šale, zviždanje na ulici, upornije udvaranje i pričanje masnih viceva, predstavlja devalviranje velikog značaja uvođenja ovih krivičnih dela u naš pravni sistem. Zakonom je, takođe, ostavljena mogućnost punoletnoj osobi da odluči da li će predložiti gonjenje učinioca ili ne zbog polnog uznemiravanja koje je narušilo njeno dostojanstvo i kod nje izazvalo strah zbog toga što joj je drugo lice slalo poruke, pisma ili audio-vizuelni materijal sa seksualnim sadržajem”, kaže Gorjana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde, član Radne grupe za izradu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

„Ne umanjujući osećanja žrtve, državni organi dužni su da kroz postupak utvrde da li su radnje jednog lica, zbog kojih se drugo lice tako oseća, ujedno i radnje datog krivičnog dela ili ne. Treba napomenuti da krivični postupak nije lak. Vrlo često on za žrtve predstavlja vid sekundarne viktimizacije. Nijedna osoba koja je bila žrtva ovih krivičnih dela neće tek tako pokretati postupak, jer je svesna da će ulazeći u njega još jednom morati da prođe kroz bolno iskustvo, a to nije jednostavno.”

HITNE MERE ZAŠTITE

Gorjana je radila i na donošenju preventivnog zakona o sprečavanju nasilja u porodici. On omogućava da državni organi, a pre svega policija, javno tužilaštvo, sud, kao i Centar za socijalni rad, prepoznaju nasilje i reaguju u situacijama pre nego što dođe do nasilja u porodici, kada samo postoji neposredna opasnost da će se nasilje dogoditi. Već tada postoji mogućnost izricanja hitnih mera zaštite – udaljavanje nasilnika iz stana i zabrana prilaska žrtvi. Kada postoji i da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici, u svakom konkretnom slučaju utvrđivaće nadležni državni organi procenom rizika, što je njihova nova obaveza predviđena ovim zakonom. I na kraju, ali ne i manje važno, jeste obavezna multisektorska saradnja, koja će omogućiti posmatranje jedne porodice kao celine i iz svih uglova, gde će biti dostupne i razmenjene sve informacije koje o jednoj porodici ima svaki državni organ, odnosno svaka ustanova.

SOS telefon

011/ 266 22 22

svakog radnog dana od 10 do 20 časova

 

Telefon za besplatnu pravnu pomoć

011/26 56 178

svakog radnog dana od 10 do 12 časova, ponedeljkom, utorkom i sredom poslepodnevna smena od 17 do 20 časova i četvrtkom od 18 do 20 časova

Ličnosti / Tema broja
Online dating rex

Ljubav u doba interneta

19956820 1691852481109951 596611513063818255 o

DA LI ŽENE MOGU SVE?

44cb9dbcddc56ee0e0f9f2a35fe17242

Šta ženu čini neodoljivom

David beckham hugging his kids instagram picture jan 2017

Tate za Oskara!

0k1o50271

Mame, volite svoje ćerke!