Moda / Visoka moda
Elsa peretti dizajn 500

Veliko bekstvo

Skandalizovala je svoju konzervativnu, aristokratsku porodicu kad je napustila Rim. U potrazi za slobodom stigla je u Ameriku, gracioznom figurom pokorila Menhetn, postala neizbežni deo neobuzdane njujorške elite, poklekla pred porocima, snagom volje se izbavila i svetsku slavu stekla svojim revolucionarnim dizajnom nakita radeći za brend „Tiffany&Co“ - Elza Pereti

Piše: Slavica Pejković Foto: press

Italijanska lepotica i model Elza Pereti preselila se 1968. godine u Njujork i odmah postala simbol ere dekadencije šezdesetih i devojka sa postera čuvene diskoteke „Studio 54“. Povodom obeležavanja 40 godina rada novinar magazina „Vanity Fair“ Džejms Ređinato razgovarao je sa proslavljenom kreatorkom, vlasnicom licence čuvenog brenda „Tiffany&Co“. Njene kreacije čine deset procenata celokupne internet prodaje kompanije, što je godišnji profit od preko četiri milijarde dolara. Ona sama zaradila je daleko najviše od svih koji se bave istim poslom. Kad je pre izvesnog vremena spomenula povlačenje, u sedištu kompanije zazvonilo je na uzbunu! Kompanija je ponudila Elzi otkup prava na brend i intelektualnu svojinu. Posle višemesečnih pregovora, ugovor vredan 50 miliona dolara obnovljen je na sledećih 20 godina! „To je bila moja cena za prošlost!“, priča i dalje graciozna gospođa Pereti koja danas živi u gotovo pustom katalonskom selu iz 17.veka, Sant Marti Vej, blizu Barselone, u kome je, za razliku od mnogih, uspela da pronađe spas.

Iz Rima sa ljubavlju

Rođena je 1940. godine u Firenci, odgajana u renesansnoj palati u Rimu u jednoj od najbogatijih italijanskih porodica. Njen otac bio je naftni magnat, majka umetnica. Već sa 20 godina Elza je bila zasićena konzervativizmom okoline i otišla je u Švajcarsku da predaje italijanski i da skija. Zatim se vratila u Rim i započela studije dizajna enterijera. Posle izvesnog lutanja otišla je u Milano i radila sa arhitektom Dadom Torijanijem. Njen avanturistički duh je odveo u Barselonu gde je počela da se bavi modelingom. Strogi i razočarani roditelji godinama nisu razgovarali sa njom. Elzina matična modna agencija “Wilhelmina” savetovala joj je da „osvoji“ Njujork.

Njujorška sloboda

Jednog hladnog dana 1968. godine Elza je „sletela“ na Menhetn, u modricama. Istukao ju je dečko iz protesta što odlazi, ali je nije i sprečio! „Njujork je bio usred štrajka gradske čistoće, otišla sam u hotel „Franconia“. Nisam imala ništa, ali sam bila raspoložena!“ Oko njenog dolaska postojala je izvesna misterija, znali su da je bogatašica ali ne i do koje mere, pričali su njeni italijanski prijatelji. „Nije bilo jednostavno. Modna scena obožavala je samo lepe plavuše. Ja sam bila isuviše visoka, španski tip!“, priseća se Peretijeva. Ipak su njena visina i sofisticirana lepota odmah privukli dizajnere poput Čarlsa Džejmsa, Isija Mijakija, a jedan od prvih koji je uočio njene posebne kvalitete bio je dizajner Roj Halston Frovik. Elza se razlikovala od drugih modela, jednostavno je imala stila. Druženje sa umetnicima iz sveta mode, piscima, glumcima ubrzo je preraslo u beskonačno razuzdane noćne izlaske. Postala je „siva eminencija“ slavnih njujorških diskoteka sa najboljom muzikom poput „Le Jardin”, “Max's Kansas City”, “Studio 54”. Zavolela je votku i kokain... Postoje mnogi „dokazi“ koji podsećaju na njeno prisustvo tih godina kao što su fotografije Helmuta Njutna iz 1975. koji je Peretijevu jednog jutra slikao u kostimu Playboy zečice. Individualnost je bila njena suština. Elza je jedina žena koja je na zabave dolazila obučena samo u crni kašmirski kombinezon i sa ogrlicom od kanapa na kojoj je visio dijamant. Umesto večernje tašne, nosila je ogromnu papirnu kesu. Kasnije je postala prepoznatljiva po svom stilskom potpisu - „Halston“ košulji, kratkoj kosi, pantalonama i naočarima sa ogromnim okvirom.

Talenat ne miruje

Koristila je svoje instinkte, privlačili su je neobični oblici. Inspirisana srebrnom vazom koju je pronašla na „buvljaku“ počela je da izrađuje male prototipove pogodne za priveske, u njenoj ideji samo na kožnim ogrlicama. Senzacionalan preokret dogodio se kad su se na reviji njenog prijatelja iz noćnog života, dizajnera Đorđa di Sent Anđela modeli pojavili noseći te komade. Iznenada su svi odmah želeli tu malu bočicu. Već 1971. godine počela je da kreira za Halstonove kolekcije, koristila je srebro, što je za luksuzan nakit bilo krajnje neobično, smatralo se nekako populističkim. Peretijeva je to promenila. Nije bilo ekskluzivno, ali je bilo senzualno i seksi.

Put ka slavi

Halston ju je 1974. godine predstavio menadžmentu „Tiffany”-ja. Tad je sve krenulo uzlaznom putanjom. Posle samo nekoliko meseci lansirana je njena prva kolekcija. „Ono što je bio samo entuzijazam postala je nacionalna strast!“, pisao je tadašnji “Vogue”. Iznenada su svi počeli da skupljaju “Peretti”. Čuveni modni fotograf Horst P. Horst bio je očaran lepotom koju kreira i živi. Fenomen Elza Pereti bio je rođen. Magazin „Newsweek“ iz 1977. godine u svom osvrtu na njen rad otišao je još dalje: „To je najveća revolucija u nakitu još od perioda renesanse! “Ona pravi nakit za srednju klasu, zaposlenu ženu koja će samu sebe obradovati lepim komadom, bilo da je inspiracija buvljak ili skulptura Henrija Mura. „Moj rad je refleksija mog života. Imam dar da uočim linije i oblike koje malo ko primećuje i nekako ih transformišem u luksuz.“, izjavila je Elza. Svojim talentom i novim konceptom ne samo da je kreirala bezvremenske komade, već je i pomogla da se dogode značajne promene u industiji dragulja. Jedna od najvećih dizajnerki nakita svih vremena kreira nakit i dekorativne predmete koji odražavaju poetiku njenog shvatanja lepote, divlje imaginacije, ali i savršen smisao za proporciju.

Njene kreacije čine deset procenata celokupne internet prodaje kompanije „Tiffany&Co”, što je godišnji profit od preko četiri milijarde dolara

Moda / Visoka moda
Moda

Pedeset (burnih) godina domaće modne scene