Ličnosti / Sport
Licnost tatjana jelaca 500

O njoj se govori - Tatjana Jelača

Zašto baš o njoj: Zato što veruje u sebe, što njena srebrna medalja osvojena na Evropskom prvenstvu sija zlatnim sjajem, zato što joj je pripala čast da zajedno sa svetskom rekorderkom Barbarom Špotakovom ove sezone predstavlja Evropu na Kontinentalnom kupu u Marakešu...

Piše: Branka Kovačević Foto: Miloš Lužanin

SJAJ SREBRA
Srebrna medalja iz Ciriha je moja prva medalja sa velikog seniorskog takmičenja. Ovaj trenutak sam čekala od 2009. godine. Ona jeste srebrna, ali za mene sija zlatnim sjajem!

UČEŠĆE NA KUPU KONTINENATA
Kontinentalni kup ove godine održava se u Marakešu i to je jedno od najznačajnijih takmičenja u atletici. Velika je čast i obaveza biti reprezentativac Evrope. Ove godine nas dve takmičarke, svetska rekorderka Barbara Špotakova i ja, branimo boje našeg kontinenta Evrope, a iz Srbije će na ovom takmičenju učestvovati i fenomenalna Ivana Španović.

MOJI POČECI
Moja starija sestra je trenirala odbojku, pa su roditelji odveli i mene da treniramo zajedno. Ali, meni se na tim treninzima najviše dopadalo trčanje i kao najmlađa sam uvek bila najbrža. Tada se desilo da je jedan naš komšija otvorio atletsku školu “Sirmijum” u Mitrovici i mama me je, budući da sam bila toliko brza, odvela kod njega na trenige. Kao devojčica sam bila veoma uspešna kao trkačica i pobeđivala sam nekoliko puta na velikom krosu kojeg je organizovao RTS. Ali, trener je vremenom primetio koliko sam talentovana za ovo čime se danas bavim i odredio mi je bacanje koplja kao glavnu disciplinu.

SREMSKA MITROVICA
To je moj rodni grad, tu sam završila osnovnu školu, srednju ekonomsku školu (smer finansijski administrator) i tu sam upisala studije poslovne ekonomije. Za mene nema bitnijeg mesta na svetu od Mitrovice. Gde god da odem, jedva čekam da se vratim u svoj grad. Tu živi moja porodica i svi meni najdraži ljudi. Pre četiri godine sam otišla na studije u Ameriku ali mi se sve to nije dopalo i vratila sam se kući. Ugojila sam se bila čak 20 kilograma. Ja sam neko kome je potrebna podrška porodice, topla reč, zagrljaj, nisam mogla da živim dve, tri godine potpuno sama. U Mitrovici postoji atletski stadion, gde ne treniraju fudbaleri, i gde ja sa mojim trenerom mogu da bacam koplje kad god hoću i sve je prilagođeno meni.

64,21 METARA I KAKO POSTIĆI JOŠ VIŠE
Intimno znam da mogu postići još bolji rezultat nego što je bacanje koplja na daljinu od 64,21 metara. Put do novog ličnog i državnog rekorda će biti veoma težak i zahtevaće još više posvećenosti treningu i vere u napredak, a verujte da sam i do sada veoma predano trenirala. Uz mog trenera Dragišu Đorđića i njegovo znanje nemam razloga da sumnjam u dalji napredak.

MOJA ISHRANA
Kao i svi profesionalni sportisti, i ja imam poseban režim ishrane i to mi je veoma bitno, kako u toku priprema tako i za vreme takmičenja. Ujutro jedem uvek različite pahuljice, za ručak špagete ili rižu a tek uveče meso, odnosno proteine. Nikada ne mešam ugljene hidrate i proteine, pa je to neko pravilo koga se držim. Nakon sezone svakako mogu sebi da dopustim malo opuštanja, a to podrazumeva mamine knedle sa šljivama i sve vrste testenina koje obožavam.

Ličnosti / Sport
Vaterpolo

Odbrana titule šampiona