Vesti / Vesti
Jagoda jorga lekar specijalista  za ishranu

Da li je kafa zdrava?

Kafa na vrlo jednostavan i efekatan način podstiče zadovoljstvo, uživanje i socijalizaciju kod ljudi, koji su preko potrebni u savremenom društvu.

Sagovornik: Jagoda Jorga, profesor, lekar specijalista za ishranu

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je 2015. godine dala konačno mišljenje o bezbednoj granici za unos kofeina, na osnovu čega i kakav je značaj toga?

 

EFSA je na zahtev zemalja članica, sakupila sve što je nauka do tada objavila o dejstvu kofeina na ljudsko zdravlje i sumirala to na sledeći način: ukupni dnevni unos kofeina do 400 mg dnevno je bezbedan i ne dovodi do bilo kakvog rizika po zdravlje ljudi - ni kratkoročno niti dugoročno gledano. Granica za trudnice je upola toga, 200 mg, što znači da i one mogu bezbedno da uživaju u svojoj omiljenoj navici bez rizika. Koliko je to tačno kafa, naravno zavisi od vrste – da li je u pitanju espreso, američka ili francuska, pa se kod nas često prepisuju njihove preporuke. Naše kuvane kafe imaju u proseku 60 do 80 mg kofeina, što bi u prevodu bilo 4 do 5 kafa. Naravno, pod uslovom da je to jedini izvor kofeina.

Kada kažemo dugoročno, znači ako odrasla osoba svakog dana života unosi 400 mg kofeina, ona neće povećati svoj rizik oboljevanja od hroničnih bolesti od kojih pati savremen čovek, čak naprotiv. Unos preko 300 mg pokazano je da smanjuje rizik oboljevanja od depresije kod žena, karcinoma prostate kod muškaraca i moždanog udara kod oba pola! Ovo je došlo kao iznenađenje i za naučnu zajednicu, ali ima u najavi još dobrih novosti. I to su elementi, na osnovu kojih je i doneto ovo mišljenje. Naravno, stoji činjenica da ekscesni unos kofeina iz bilo kog izvora nije poželjan. Drugim rečima, uobičajeno pijenje kafe je „dobra“ navika. Kafa je pored kofeina, sjajan izvor antioksidanata, višestruko bolji od čaja.

Da li je istina da nas jutarnja kafa razbuđuje i da li je ispravno piti je na prazan stomak?

Kafa deluje trenutno i za 15 do 30 minuta dovodi organizam u stanje ne samo budnosti već i potpune spremnosti za mentalne i fizičke napore. I to radi u svako doba dana kad je unesemo, ne samo ujutro! Naravno da je najbolje da se istovremeno obezbedi i gorivo za ovako povećane radne sposobnosti da organizam ne radi na prazno! I više puta ponavljana preporuka svih eksperata za ishranu - ne započinjite dan bez doručka bila to kafa ili ne. Kafa stimuliše i rad želuca ali i pražnjenje creva, kod nekih ljudi, ali dugoročno ne dovodi do loših promena ni na želucu niti na jednjaku! Reakcija na jutarnju kafu je najčešće posledica već postojećih promena u želucu, i koristan rani signal za posetu lekaru. Da skratimo dugačku priču, kafa ne umanjuje pozitivne efekte hrane koja sa svoje strane daje potreban stimulans za uspostavljanje dobrog dnevnog ritma rada celog organizma.

Kafa je jedan od najboljih prirodnih antioksidanasa. Koje su koristi kafe za zdrav ljudski organizam?

Kada se govori o kafi uglavnom se misli na kofein, a u poslednjih par decenija intenzivnih istraživanja pokazalo se da kafa sadrži bukvalno na stotine raznih drugih supstanci, od kojih se za sada za neke zna i kako deluju. Mnoge među njima kao hlorogenska kiselina su snažni antioksidanti i njihov sadržaj u kafi je višestruko veći nego u različitim čajevima - tu se misli na napitak od biljke čaj, ne na naše lekovite infuze - kamilice, nane i slično. Tim različitim antioksidantima se pripisuje tzv. antiinflamatorno dejstvo - pozitivni efekti na krvne sudove i metabolizam glikoze, i objašnjava novi nalaz nauke da je rizik preveremnog umiranja od svih uzroka a i od srca mnogo manji kod osoba koje unose više od 2 do 3 kafe dnevno kod zapadnih kultura, odnosno čaja među dalekoistočnim narodima.

Inače, kofein koji je stimulativna supstanca deluje preko centara u prefrontalnom režnju mozga, gde je i „komandni“ centar celog organizma. Tako on uspeva da istovremeno obezbedi budnost, bolju motoriku, bolji energetski metabolizam, koncentraciju, ukupnu radnu sposobnost. Pacijenti koji su na dijeti zbog gojaznosti često me pitaju da li „smeju da piju kafu“. Ne samo da smeju, već je i preporučljivo, jer kafa podstiče energetski metabolizam. U toj situaciji naravno bez šećera.

I generalno, ljudi koji su navikli da piju kafu, neka se opuste i uživaju. Kafa u uobičajenim količinama ne dovodi ni do kakvih loših posledica po zdravlje - to je ono u šta je medicina za sada sigurna.

Da li se preporučuje da se kafi dodaje mleko?

Dodavanje mleka je pitanje ukusa, ne zdravlja. Postoje mnoge kafe koje se tako piju. Mleko sigurno ne šteti, proteini mleka vezuju hlorogensku kiselinu i generalno tanine što nekim „osetljivim“ stomacima prija, pogotovo ujutro na prazan stomak. Ko voli, slobodno može, a inače su jako crne kafe blagotvornije za stomak, pa može i tako.

Da li kupovinom proizvoda koji nisu 100% kafa dovodimo zdravlje u pitanje? Koji su najčešći surogati koji se dodaju kafi i da li oni menjaju njene zdravstvene koristi?

Sve što se dodaje nekoj namirnici a ne znamo šta je može da bude za nekog opasan rizik po zdravlje, naravno i kad se kafa falsifikuje. U literaturi ima podataka da se pribegava čak i dodavanju prašine u mlevenu kafu! Kad je reč o deklarisanim surogatima, zamenama , najčešće su to razne žitarice kao spelta i ječam. One zvuče ljudima baš privlačno i „zdravo“. Problem je što se na visokim temperaturama, koje se inače ne primenjuju u pekarskoj industriji, već samo pri prženju za napitak, oslobađaju visoko kancerogene materije- dioli poznati kao 3 MCPD, i to u veoma velikim koncentracijama. A kancerogenost je uvek znak za uzbunu! Druga česta zamena je cikorija i ovde samo upozorenje mladim ženama, pokazano je da ona dovodi do produženih krvarenja odnosno spontanih pobačaja. Ovi i neki drugi surogati nisu zabranjeni po zakonu, ali je obavezno da na deklaraciji proizvoda to bude i navedeno.

Kako neko da bude siguran, posebno kada je u pitanju već samlevena kafa? Tada je gotovo nemoguće prepoznati razliku organoleptički - čulima. Danas, naravno postoje laboratorijske metode da se sve to dokaže, ali mi kao potrošači to nemamo. Moj savet za sve prehrambene proizvode je - držite se renormiranih proizvođača. Oni imaju kontrolu kvaliteta, vode računa o poreklu sirovine, i ono što je najvažnije rizikuju da izgube jako puno, ako bi samo jedan uzorak bio neispravan. Ako ne novčano, ono svakako renome, što je u tom poslu itekako važno.

Oni kojima je kafa povremena, usputna delatnost ne drže baš do reputacije, sutra će se baviti nečim drugim i jednostavno će nestati. Njihov cilj je brza zarada pa oni mnogo češće pribegavaju dodavanju raznih jeftinih sirovina. Kada kupujete sirovu ili kafu u zrnu - mnogo je teže da vam podmetnu.

Držite se renomiranih proizvođača i uživajte u svom omiljenom napitku bez griže savesti - kafa je dobra „zdrava“ navika!


 

Vesti / Vesti
Samos feb17

Samos – ostrvo jedinstvene prirodne lepote!

Fotka

ŠTA PRIRODNI MAGNEZIJUM IZ MG MIVELE ZNAČI ZA UČENJE?

Dsc 3923

IMLEK OBELEŽIO SVETSKI DAN MLEKA

Idea london (002)

VULKAN U LONDONU - Oživite najveće knjiške klasike i posetite London u Beogradu

 nmn5288

Izložba: „NA VRELU NEIMARSTVA - Arhitekti porodice Tatić“