Zabava / Portret
Spejsi

Hladni dodir arogancije

Najenigmatičnija holivudska zvezda, američki glumac Kevin Spejsi, internacionalnu slavu stekao je devedesetih godina. Uspešnu karijeru danas u punom sjaju nastavlja kao kongresmen Frenk Andervud u seriji "Kuća od karata" produkcijske kuće "Netfilx"

Piše: Slavica Pejković Foto: Press

Posle filmova The Usual Suspects (1995), Seven (1995) kasnije LA Confidential, American Beauty i Superman Returns, Kevin Spejsi katapultiran je među internacionalne zvezde i zaslužio je titulu najvećeg glumca te dekade. Sledile su brojne, različite uloge da bi se njegovim zaokretom ka televiziji i liku Frenka Andervuda konačno složile sve kockice. Spejsi je nedvosmisleno veoma talentovan, poseban i različit od ostalih. Osim toga, veoma je cenjen i kao pozorišni glumac, upravnik, filmski producent, reditelj...
Ovaj glumac vrhunske kompetentnosti često je opisivan kao kameleon. Do visokog umetničkog nivoa stigao portretisanjem galerije inteligentnih, arogantnih, hladnokrvnih, sadističkih, bezobzirnih, moralno ambivalentnih karaktera, rangirajući ih od pomalo sumnjivih pa sve do pravih ubica. Prepoznatljiv, dubok glas sa rastegnutim vokalima, samo je šlag na torti njegove zasluženo visoke glumačke reputacije koju ima među svojom generacijom.
Spejsi nije običan glumac koji nudi intimu i koga će gledalac moći da iščita. Možemo ga smatrati i najboljim glumcem svih vremena ako prihvatimo činjenicu da je gluma torba prepuna trikova koja ostavlja malo ili nimalo prostora za realno ljudsko biće. Spejsi je muškarac koga uloga toliko apsorbuje da izvan nje zapravo i ne postoji, snažna ličnost koja se usuđuje da živi na svoj način. Nikada nije sreo ženu čije su intelektualane granice bliske njegovim i svoj život isključivo posvećuje radu i novim veštinama svog zanata.

Dobro očuvana privatnost
Za nekog ko opsesivno čuva privatnost, prema rečima ljudi iz šou-biznisa, vlada uverenje da se više zna o Marsu nego o njegovom životu! Svojevremeno je u Londonu imao jedan incident u kome je bio brutalno pretučen. Tako izubijan pojavio se u policiji i prijavio slučaj, a onda je ubrzo povukao izjavu!? To je očigledan znak da jednostavno želi da se skloni od svake vrste pozornice i svoj život uspešno drži daleko od očiju javnosti.
Bez obzira na tajnovit život, Spejsi je najpoželjniji muškarac koga u Americi i Britaniji svi žele za prijatelja. Danas živi blizu londonskog pozorišta Old Vic čiji je umetnički direktor. Na putu do posla obavezno svrati u jedan italijanski kafić na doručak. Uveče izlazi i druži se sa kremom londonskog društvenog života. Posećuje i političke skupove (poznato je da je prijatelj Bila Klintona).
Na glasine se svakako ne bi trebalo osvrtati. Ipak, Spejsi je velika zvezda već više od dve decenije, nije oženjen niti je ikad viđen s nekom devojkom, pa samim tim ostavlja prostor za različite medijske spekulacije o svojoj seksualnoj orijentaciji. Na obe dodele Oskara stigao je sa svojom majkom za koju je bio jako vezan. Imao je veoma loš odnos s ocem koji je kontrolisao porodicu, zavodio red u njoj i nije dozvoljavao da deca gledaju televiziju. U jednom razgovoru, cinično je rekao da je u tome uživao jer je svakodnevno sazrevao!? Inače, detalji iz njegovog života apsolutna su tajna i nije kao ostali glumci koji često fingiraju svoju virtuelnu biografiju kako bi pridobili javnost.
Spejsi ima dva psa, sve drugo predstavlja totalnu misteriju. Svojevremeno je u jednom broju prestižni časopis Vanity Fair imao članak pod naslovom Kevin Spacey has a Secret ( Kevin Spejsi ima jednu tajnu), a magazin Esquire često implicira da je Spejsi homoseksualac, ali on nikada ništa nije odgovorio tim povodom. Inače, u svojim nastupima daje ambivalentne odgovore: „Živim u svetu u kome radim sa mnogo različitih ljudi po čitav dan. Oni su moji prijatelji i ja ih obožavam. Mnogi od njih su homoseksualci. Ne razumem zašto bih skakutao i govorio: Ja nisam jedan od njih! Ako neko želi da to misli o meni, slobodno. Nemam interes niti da demantujem niti da potvrđujem navode o sebi. Mene to jednostavno ne zanima. Ne živim laž! Mora da se razume da neki ljudi imaju pravo da ne komentarišu svoj privatni život, ali to ne znači da žive laž. Razlikujem se od onoga što bi drugi voleli da jesam. Mene ne zanima politička korektnost. Ničiji privatni život nije javni interes i to je donja crta, kraj priče!”
Američki pisac i scenarista Kevin Sesams intervjuisao je i navaljivao na Spejsija da javno obelodani svoju seksualnu orijentaciju. Konverzacija je bila krajnje civilizovana, Spejsi nikad ništa nije direktno odgovorio braneći svoje pravo da radi sve što privatno želi! Iako zapravo nije dao nikakav odgovor, podigao je prašinu. A onda je u jednom trenutku iznenada izjavio za magazin Playboy da nije propovednik i nije homoseksualac: „Ljudi imaju različite razloge za način života koji vode i žive. Svi razlozi ne pripadaju istoj kategoriji. To je linija koju nikad neću preći. Ako će ljudi o tome govoriti i ako im je to jedina životna tema, bar da im kažem šta nisam! Ali, nikad nisam rekao šta jesam.”
Kako je još odavno objasnio, što se manje o njemu zna, lakše mu je da ubedi gledaoca u karakter koji igra na platnu. To dopušta publici da gleda film ili predstavu i zaista poveruje da je zapravo on ta osoba.

Izvodi iz biografije
Rođen je 26. jula 1959. godine u gradu Saut Orandžu, u Nju Džersiju. Najmlađi je od troje dece. Njegovi preci sa majčine strane potiču iz Švedske. Zahvaljujući očevom poslu, porodica se dosta selila i na kraju skrasila u Kaliforniji gde se mladi Kevin razvio u jednog malog delinkventa (zapalio je sestrinu kućicu na drvetu?!).
Otac ga je odmah poslao u vojnu školu (Northridge Military Academy) kako bi se malo smirio, sve dok nekoliko meseci kasnije nije izudarao školskog druga i bio izbačen. Ipak, i za to kratko vreme shvatio je da mu se dopada gluma! Spejsi se nekako smirio u srednjoj školi (Chatsworth High School) gde je sve svoje buntovne, dramatične tendencije i motive uspešno pretočio u amatersku glumačku karijeru. Interes za glumu i gotovo enciklopedijsko znanje o filmu sticao je od ranog detinjstva kad se noću iskradao da na televiziji gleda šou-programe. Kasnije je u srednjoj školi bežao iz škole kako bi posećivao filmske retrospektive. Kao adolescent, formirao je dramski amaterski klub u kome je fascinantno oponašao svoje omiljene glumce.

Rani radovi
Kratko je bio na koledžu koji je napustio, kako kaže, po savetu svog najboljeg školskog druga Vala Kilmera. Upisao se na dramsku akademiju na Džulijardu. Posle dve godine učenja, jedva je čekao da počne da radi, pa je napustio studije bez diplome i pridružio se pozorišnoj dramskoj grupi New York Shakespeare Festival. Prvo Spejsijevo pojavljivanje na pravoj pozornici dogodilo se 1981. godine u drami Henri VI.
Vodeći čovek trupe bio je Džozef Pap koji je živeo za to da nekog mladog glumca ubaci u stvarni pozorišni svet, pa je sledeće godine Spejsi već imao debi na Brodveju u jednom Ibzenovom komadu. Dokazao se kao izvanredan, veoma kompetentan glumac. Već 1986. igrao je sa svojim idolom Džekom Lemonom u drami Judžina O'Nila Long Day's Journey Into Night (Dugo putovanje u noć). Uskoro je počeo ozbiljnije da se interesuje za film, ali je ipak ostao aktivan u pozorištu, pa je tako 1991. osvojio nagradu Tony za ulogu ujaka Luija u brodvejskom hitu Nila Sajmona Lost in Yonkers, a ponovo 1999. godine za glumu u O'Nilovom komadu The Iceman Cometh.

Filmska karijera
Spejsijeva filmska karijera razvijala se tiho i skromno, sa ulogama poput one malog lopova u filmu Heartburn (1986). Doživljavan uglavnom kao karakteran glumac a ne glavni, nekako je u sledećim filmovima ostao na periferiji, ali je ipak privukao pažnju kao zlikovac u TV seriji Wiseguy (1987) . Ta uloga bila je prva u dugoj liniji mračnih, manipulativnih karaktera koje je igrao: menadžer u ostvarenju Glengarry Glen Ross (1992), sadistički izvršni direktor u Swimming With Sharks (1994), ozloglašeni svedok Verbal Kint u filmu The Usual Suspects (1995), uloga koja mu je donela i Oskara za najbolju sporednu ulogu i definitivno ga lansirala u holivudsku stratosferu.
Te iste godine fenomenalno je izneo ulogu u trileru Dejvida Finčera Seven. Posle pojavljivanja sa Paćinom u filmu Looking for Richard (1996), Spejsi je imao svoj rediteljski debi sa niskobudžetnom, ali izuzetno dobro primljenom dramom o taocima Albino Alligator (1996). Vratio se glumi, pokupio najbolje kritike kao detektiv u L.A. Confidential (1997) i osumnjičeni za ubistvo Džim Vilijams u Midnight in the Garden of Good and Evil (1997). U oktobru 1999, samo četiri dana nakon premijere mračne satire iz predgrađa American Beauty (Američka lepota), Spejsi je dobio svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih. Uloga sredovečnog Lestera Barnema, koji je svojom surovošću plenio pažnju publike, donela mu je drugog Oskara.

Pozorište
Februara 2003. napravio je veliki korak u svojoj karijeri i vratio se u pozorište. Našao se na čelu umetničkog odbora The Old Vic Theatre Company koji je trebalo da spase slavni londonski teatar.
Njegova prva pozorišna produkcija i režija bila je za komad Cloaca (2004). Svoj šekspirovski debi na tlu Britanije napravio je naslovnom ulogom Ričarda II naredne godine, a već 2006. doveo je filmskog reditelja Roberta Altmana da režira malo poznat komada Artura Milera Resurrection Blues. Uprkos promašaju, Spejsi je ostao optimističan, i insistirao na stavu da su greške samo deo sveobuhvatnog učenja. Zatim je imao glavnu ulogu u O'Nilovom komadu A Moon for the Misbegotten da bi ga 2007. godine preselio na Brodvej. „Žudim za pozorišnim ritualima, obožavam miris pozorišta i samo želim da radim predstave koje me inspirišu”, kaže Spejsi i dodaje: „Film više nije moj prioritet. Sa svojim uspehom želim da učinim nešto što će nadići mene samog. Ne zanima me lična karijera, zainteresovan sam samo za uticaj koji lično mogu da imam na karijere mladih glumaca i, naravno, publiku! To što sam umetnički direktor pozorišta, moj je san koji živim. Radim onako kako to želim.”
Spejsi je 2013. godine dobio glavnu ulogu u političkoj drami House of Cards (Kuća od karata), baziranoj na istoimenoj britanskoj seriji iz 1990. godine. Prva sezona dobila je nominaciju za nagradu Emmy, a Spejsi je pobrao sve moguće komplimente. Serija je u međuvremenu stekla kultni status i s nestrpljenjem očekujemo četvrtu sezonu koja će se emitovati početkom naredne godine.

Zabava / Portret
Rachael ray evoo stoneware oil cruets in use compressed 1021579956

BITI REJČEL REJ!

16508877 1636636103298256 1500125664014629940 n

5 GREMIJA U RUKAMA TALENTOVANE ADEL! 

Slide photo 5

Živim po svome!

488400

Bekstvo u Rio

0011

Savršenstvo nesavršenosti